Деда купује све што треба

Реклама у којој шармантна девојчица рекламира банкарске кредите уз песмицу „Једног дана решио мој деда да ми купи све што мени треба” на добар начин илуструје реалност у којој се од припадника трећег доба очекује да испуњавају све жеље своје деце и унучића и попуњавају рупе у њиховом породичном буџету. За разлику од њихових вршњака у западним земљама, који у пензији испуњавају себи жеље о којима су маштали, крстаре прекоокеанским бродовима и зиме проводе у топлим крајевима, нашим пензионерима се сугерише да своју пензију треба да дају за децу и унуке.

О томе сведоче и резултати истраживања „Како живе пензионери у Србији”, које су спровели волонтери Синдиката пензионера „Независност” у двадесет градова у нашој земљи, који говоре да због велике незапослености и још веће стамбене кризе, скоро 48 одсто пензионера помаже својој деци, а тек свакој десетој старој особи помажу наследници.

„Велики број пензионера у Србији издржава своју децу која не раде и помаже унуцима који се школују. Када плате рачун за инфостан, лекове и финансијски помогну децу и унуке, не остаје им много за свакодневни живот. О томе илустративно сведочи и податак да свега трећина жена старијих од 65 година себи може да приушти два пара обуће годишње, а знамо колико је обућа значајна када несигурно корачате плочницима трећег доба”, каже Надежда Сатарић, председница УО организације „Амити – снага пријатељства”.

Иако велики број старих људи не сматра да је издржавање деце и унучића, односно давање пензије и узимање новца с њиховог текућег рачуна облик финансијске злоупотребе емоција, тешко је рећи да ли се они потпуно добровољно одричу својих примања да би деци и унуцима омогућили уживање у животу. Још је теже да се у заједничком домаћинству дефинишу финансијске обавезе припадника различитих генерација.

Нажалост, истраживање Црвеног крста Србије показује да више породица под истим кровом може повећати ризик од насиља над старима. Иако живот на истој адреси има својих предности када је у питању међусобно помагање, различите животне навике често узрокују сукобе чак и међу најидеалнијим породицама. Резултати студије „Добро чувана породична тајна – злостављање старијих особа” показују да све старије особе могу постати жртва породичног насиља – без обзира на пол, образовање и друштвени статус. Студија Црвеног крста показује да је четири одсто старих особа било изложено физичком насиљу у трећем животном добу од стране чланова породице и особа од поверења, а осам одсто њих је рекло да су били жртве психичког злостављања – викања, претњи да ће бити смештени у дом и вређања.