Архитектура у изнуди

У Дому омладине 16. маја је одржана промоција књиге архитекте Ђорђа Бобића „Архитектура у изнуди”.

Бобић је овом књигом изложио светлости огромно поље архитектуре, урбанизма и градитељства уопште, држећи све време на свом прецизном, савршеном нишану суштину онога што су нам заједнички професори, од Милана Злоковића до Николе Добровића, непрестано говорили о знању и умећу, али откривајући нам нову константну нит која све повезује – изнуду. А она се заиста провлачи као судбина, као усуд, од времена праградитеља, који је у изнуђеним околностима меркао како да обликује улаз у пећину не би ли заштитио племе од звери и невремена, па све до данашњег дана, кад неки планери размишљају о бесмислу даљег развоја и ширења града, јер сви градови почињу да личе једни на друге, а неки већ наговештавају брзи долазак тзв. паметног града, којим ће управљати вештачка интелигенција, моћнија од интелигенција свих људских бића, јер ће нанотехнологија и роботика нове генерације умрежити и повезати све у једну тачку (људе, информације, институције, знање, активности).

Као главни градски архитекта Београда од 2004. до 2008, Ђорђе Бобић је схватио важност традиције, континуитета и архитектонског наслеђа, што је очито и у овој књизи, али је тих година било и у стварности. Архитекта Бобић је на више места у својој књизи упозорио творце пројекта „Београд на води”: „На том пројекту власт за приватног инвеститора троши новац из јавног буџета, дакле паре грађана, али без њиховог увида и неопходне сагласности, па дакле и о томе, како ће се ти новци употребити и како ће се вратити у заједничку касу”. Г. Бојан Ковачевић на промоцији је додао, отприлике: „Украли су поглед хиљадама Београђана са тзв. Гребена, који се протеже од Калемегдана до Храма, и преселили га за велике паре на високе спратове солитера на обали, где ће живети неколико стотина привилегованих”.

„Како ствари стоје, близу је оваплоћење изнуђеног града, изнуђеног начина обитавања грађана у њему, те је дошло време за одбрану – за изнуђени повратак на почетак и изнуђену ревитализацију учешћа јавности!” – поентира на једном месту архитекта Ђорђе Бобић.

Мирослав Симеуновић Симеун,
архитекта, Београд