Тек Статутом до нових овлашћења општина

Измене и допуне Закона о главном граду које би, како је месецима најављивано, коначно требало да омогуће децентрализацију и већа овлашћења престоничким општинама, напокон су усвојене у Народној скупштини.

Али, овај акт, како наглашава за наш лист Сандра Пантелић, начелница Градске управе, није још ступио на снагу, већ ће почети да се примењује осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а то је предвиђено чланом 23 овог закона.

Да би београдске општине и Београђани осетили корист од ових измена неће бити довољно да само закон ступи на снагу. Потребно је да се њему прилагоди и Статут града.

– Чланом 22 измена и допуна Закона о главном граду прописано је да ће Београд ускладити Статут са овим законом, али и са Законом о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи у року од 90 дана од дана ступања на снагу измена Закона о главном граду. Скупштина града ће доставити предлог Статута министарству надлежном за локалну самоуправу ради прибављања мишљења и то најкасније 45 дана од ступања на снагу овог закона. Министарство треба да мишљење о усклађености предлога Статута са наведеним законима изда у року од 15 дана од пријема предлога Статута. Уколико се у том року не изјасни, сматраће се да је дато позитивно мишљење – објашњава Пантелићева.

Заменик градоначелника Горан Весић недавно је напоменуо да ће, ако се Закон о главном граду нађе на дневном реду Народне скупштине до краја маја, нови статут бити усвојен до краја јуна. Јер, како је пре неколико седмица објаснио, нацрт највишег градског акта је потпуно спреман.

Које веће надлежности од садашњих ће београдске општине убудуће имати није прецизно наведено у самим изменама закона. Како наглашава Пантелићева, нова овлашћења биће детаљније образложена управо у Статуту града.

Пре усвајања измена и допуна Закона о главном граду истицано је да ће убудуће престоница бити подељена на општине у приградској и оне у градској зони и да ће се та подела највише осетити у другачијим овлашћењима које ће приградске општине имати.

У усвојеним законским изменама Барајево, Сопот, Сурчин, Гроцка, Обреновац, Младеновац и Лазаревац нигде се не помињу као приградске општине, већ као градске. Али, да измењен закон за ових седам општина предвиђа другачији статус може се назрети по неким другим одредбама. Једна од њих је она која се тиче оснивања јавних комуналних предузећа. Чланом шест закона сада је предвиђено да ових седам општина могу, уз сагласност града, да оснују комунална предузећа. Питање је зашто је то у закону посебно наглашено, ако се зна да су удаљеније градске општине и до сада имале засебна јавна комунална предузећа.

Једна од кључних новина најављивана у сусрет закону била је промена у области легализације и издавања грађевинских дозвола. Како су надлежни наводили, централним општинама би требало да се омогући да убудуће легализују објекте до 400 квадрата и да издају грађевинске дозволе до 1.500 квадрата, а приградским да легализују до 3.000 квадрата и да издају грађевинске дозволе до 5.000 квадрата.

У измењеном закону тачка која се тиче легализације и издавања дозвола не постоји овако прецизно дефинисана. Али, у оквиру измењеног члана осам који се бави надлежностима престонице указано је да ће се новим статутом утврдити подела послова између града и његових општина када је реч о спровођењу поступка експропријације, издавању грађевинских дозвола и пољопривредној инспекцији.

Конкретнија новина у измењеном закону је члан 20-а којим је предвиђено да и градске општине, у складу са Статутом града, могу да оснују комисију за планове и да доносе урбанистичке пројекте за своје подручје. У том случају трећина чланова комисије именоваће се на предлог Скупштине града.

Ово ће се, како су раније истицали градски оци, односити на приградске општине како би се брже развијале и боље привлачиле инвеститоре.

Пренос осталих додатних овлашћења на општине која су раније помињана попут оних у образовању, спорту или када је реч о сплавовима, није детаљније наглашен у закону.