Геј ванбрачним заједницама признаће се имовинска права

Будва - Два мушкарца или две жене који живе заједно моћи ће да имају иста имовинска права као и мушкарац и жена који живе у ванбрачној заједници, речено је јуче на саветовању правника „Будвански правнички дани“, које се одржава у Будви у организацији Савеза удружења правника Србије и Републике Српске.

Како је рекла проф. др Олга Цвејић-Јанчић, у будућем грађанском законику биће редефинисан појам ванбрачне заједнице.

- Истополни партнери који живе у дуготрајним ванбрачним заједницама могу да остваре право на заједничку имовину и право на издржавање током трајања и после престанка заједнице живота и могу да склапају имовинске уговоре и тиме уређују своје имовинске односе. Они, међутим, и даље неће имати право на наслеђивање, као и на усвајање деце и склапање уговора о рађању за другога (сурогат-материнство) – прецизирала је професорка.

На питање „Политике“ да ли је то можда први корак ка озакоњењу брака између две особе истог пола, др Цвејић-Јанчић је рекла да о томе није било говора у Комисији за израду Грађанског законика.

- То није у складу са Уставом, који предвиђа да се брак склапа између мушкарца и жене, пред надлежним државним органом. Иако је познато да у јавности постоје снажни отпори против признавања било каквих права истополним партнерским заједницама, након јавне расправе о Преднацрту грађанског законика, Комисија је одлучила да се одређена права лица различитог пола у ванбрачној заједници, прошире и на лица истог пола – рекла је наша др Олга Цвејић-Јанчић.

Једна од најзначајнијих области које ће уредити одељак о породичном праву биће односи између родитеља и деце.

Родитељи су дужни да васпитавају своју децу али не путем батина, рекла је професорка и додала да свако дете има право да сазна податке о родитељима, без обзира на то како је зачето и рођено.

- То не значи право на утврђивање родитељског односа и права и обавеза према лицу које је биолошки родитељ. Та деца имају своје родитеље, а то су њихови  усвојиоци. Децу не треба обмањивати, већ им признати право да сазнају своје биолошко порекло, јер за то постоје медицински и психолошки разлози. Боље је да за то сазнају у млађем узрасту од родитеља усвојилаца, него да о томе касније на неприкладан начин сазнају од других, Тако нешто може негативно да  утиче на породичну стабилност, поштовање и поверење – објаснила је др Олга Цвејић-Јанчић.

Председник Удружења правника Србије, проф. др Миодраг Орлић истакао је приликом отварања саветовања да су правници позвани да допринесу уздизању правне свести грађана.

- Човек се рађа са осећајем правде а целог живота окружује га неправда. На све стране око нас, у ближој и даљој околини, у свету уопште, расту као коров неправде и наше снаге изгледају као да су мале и немоћне у борбама са свим тим неправдама које нас окружују, а људи су жедни правде. Дужност је свакога од нас да најпре уздижемо достојанство правничког позива. Некада нам се чини да су отпори велики и да смо понекад разочарани, али нас не сме никада напуштати вера да ово што ми чинимо представља нешто изузетно – рекао је др Орлић.

Подсетио је да је политика - вештина могућег, док је право нешто сасвим друго.

- Ми правници треба да се држимо начела: часно живети, другога не повредити, сваком своје дати. Правник треба да се издигне својим знањем и вером у правду и да, обасјан том светлошћу, настоји да помери ствари у свом кругу. Најскромнији правник, озарен светолшћу правде, другачије ће зрачити у свом колективу, чак и у напуштеној канцеларији и у дрвеној бараци или на било ком другом потиснутом положају – рекао је др Орлић.

Истакао је да је темеље будућег Грађанског законика поставио академик проф. др Слободан Перовић, оснивач и родоначелник Копаоничке школе природног права, чија су достигнућа позната и ван граница Србије. Професор Перовић је преминуо је у фебруару ове године, а правници из Србије и региона јуче су му одали почаст минутом ћутања.

Захвалност листу „Политика“

Председник Удружења правника Србије, проф. др Миодраг Орлић посебно је јуче, на отварању скупа правника у Будви, захвалио листу „Политика“ због тога што је широј јавности приближила све значајне  теме и новине из будућег грађанског законика. Нагласио је да су текстове о сурогат-материнству, еутаназији, неимарком праву и другим темама преносили сви други медији.

Такође је захвалио и адвокатским коморама Србије и Београда што су одштампали преднацрт грађанског законика у 10.100 примерака који ће бити достављени свим адвокатима у Србији.