Тридесет година Тјенанмена

Фотографије студента који пркоси кинеским тенковима поново су у светским медијима, јер је данас тачно 30 година откако су вишенедељне демонстрације студената и радника широм Кине силом угушене на пекиншком тргу Тјенанмен. По званичним подацима, у ноћи између 3. и 4. јуна погинуло је 300 људи, а 7.000 повређено, док извештаји кинеских дисидената и већине западних медија говоре о „масакру” више хиљада, па чак и 10.000 грађана.

У ретком коментару на ову тему, кинески провладин лист „Глобал тајмс” пише да је партијска контрола над демонстрацијама била преломни тренутак који је Кину усмерио у правцу наглог економског напретка, спречивши да доживи судбину Југославије или Совјетског Савеза. Овај „инцидент”, како се представља, био је нека врста вакцине која је  пружила Кини имунитет од будућих политичких турбуленција.

„Кинеско друштво је до данас видело доста политичких трагедија које су се догодиле у Совјетском Савезу, Југославији и неким арапским земљама и очито нема више политичких услова да се понови побуна од пре 30 година јер је друштво много зрелије него тада”, пише „Глобал тајмс”, таблоид на енглеском повезан са гласилом Комунистичке партије „Народним дневником”.

У западним медијима чувена фотографија и снимак студента у белој кошуљи са завежљајима у рукама како стоји испред колоне тенкова представљају се као симбол храбрости и отпора за многе генерације широм света. И даље су под велом мистерије идентитет и судбина незнаног демонстранта. По неким верзијама, користио је име Ванг Вејлин и побегао је после догађаја преко Хонгконга до Тајвана.

На снимку се види како упорно блокира пролаз тенковима да би се после попео горе и разговарао с војником. На крају га одводе двојица мушкараца, не зна се да ли војника или демонстраната који су хтели да га заштите. Својевремено га је магазин „Тајм” укључио у листу сто најважнијих личности века.

Демонстрације на Тјенанмену 3. јуна биле су кулминација шест недеља протеста у многим местима широм Кине на којима су незадовољни студенти и радници тражили веће слободе, демократију и окончање диктатуре, али и сређивање економског хаоса и корупције које су донеле реформе Денг Сјаопинга. Конкретан повод била је смрт комунистичког лидера Ху Јаобанка, који је имао либералне погледе на економију и политику.

Дописник „Њујорк тајмса” Николас Кристоф, сећајући се Пекиншког пролећа, каже да су војници пуцали и на породице на балконима и амбулантна кола која су превозила повређене.

Власти су касније тврдиле да нико није убијен на самом тргу. Бројни историчари наглашавају да је истина између званичне кинеске верзије и западних прича о масакру над невиним студентима на тргу. Тврде да је тог дана страдало много више радника у другим деловима Пекинга, јер је партија у њима видела већу претњу.

Западни медији кажу да је Тјенанмен велики кинески чин заборава, и то је једина ствар у којој се њихов наратив слаже са званичним.

„Глобал тајмс” пише да је потискивањем сећања тај инцидент остао само избледели историјски догађај, а да је циљ тог заборава да помогне земљи да остави сенке у прошлости, избегне сукобе и помогне целом кинеском народу да се суочи са будућношћу. „Сматрамо да је таква пракса политички успех, иако су је неки критиковали као контролу информација”, пише кинески лист.

У такође ретком коментару званичника, кинески министар одбране Веи Фенгхе је у суботу на великом глобалном форуму у Синпагуру рекао да је сламање демонстрација на тргу Тјенанмен исправна политика Пекинга.

Страни извештачи говоре о великој цензури сваког помена овог догађаја у Кини. Новинар Би-Би-Сија отишао је на гробље на договорени састанак са мајком убијеног студента, али су га сачекали припадници обезбеђења коју су му проверавали документа док су полицајци одводили жену с гробља.

Овакве и сличне натписе у страним медијима и осуђујуће изјаве западних званичника кинески лист тумачи у светлу погоршаних односа неких земаља са Кином, пре свих САД. Глобал тајмс коментарише да је кинеском народу јасно да они нису искрено заинтересовани за људска права, већ користе инцидент као дипломатско средство против Кине.