Берлин о захтеву Грчке: Питање ратне одштете одавно решено

БЕРЛИН – Грчка је од Немачке затражила ратну одштету у висини од 376 милијарди евра, пише данас „Билд”.

Захтев је, како тврди високотиражни „Билд”, у уторак предат Министарству иностраних послова Немачке, а у ноти се истиче да грчка влада тражи преговоре о томе како питања и даље отворене ратне одштете за Први и Други светски рат може бити решено”.

Из Министарства истичу да се тренутно анализира вербална нота, посебно, с тим у вези, резолуција грчког парламента која актуелно постоји само на грчком.

Захтев Атине у Немачкој је окарактерисан као скандал, јер ниједна земља, како истичу, није од Западне Немачке после 1945. године добила тако високо обештећење као што је Грчка.

Указује се и да су споразумно немачки ратни дугови од 1990. решени.

И поред тога, указује „Билд”, Атина жели од Немачке да наплати „материјална разарања”, „изградњу фабрика”, као и обештећење жртава, али и враћање окупаторске обвезнице, те и враћање археолошког блага.

Немачки експерт за Грчку Хајнц Рихтер каже да је захтев Атине „безобразлук” и у њему види покушај ревизије историје, као и чист популизам, преноси Танјуг.

Он каже да је споразумом две немачке државе са Русијом и три западна савезника склопљеним споразумом све решено.

Рихтер указује да су само две државе од Савезне Републике Немачке добиле обештећења, а то су Југославија на притисак САД, и Грчка.

„Увек када постоје политички и економски проблеми, Атина се окреће овој будалаштини”, критиковао је он.

Посланик владајуће ЦДУ у Бундестагу Клаус Петер Вилш поручује да Немачка нема намеру ништа више да плаћа Грчкој у вези прошлости.

„То смо све решили и споразумима закључили са Грчком. Грчка је након рата од од Немачке добила електрификацију, и изграђена је највећа електрана. Све то је део обештећења, у које спада и изградња шећеране”, објаснио је он.

И немачка влада сматра да је све решено по питању захтева Грчке за ратним обештећењем.

Портпарол владе Штефен Сајберт каже да је то питање како правно, тако и политички решено.

Средином априла је велика већина у грчком парламенту гласала за резолуцију која обавезује владу да избори свим расположивим дипломатским и правним мерама обештећење.

Иначе премијер Грчке Алексис Ципрас, током предизборне кампање 2015. обећао је наплату ратне одштете од Немачке, јер грчке власти сматрају да нису испуњени комплетни захтеви за обештећење из оба светска рата.

Током окупације Грчке од стране нацистичке Немачке од априла 1941. до септембра 1944. убијено је око 300.000 Грка.

Грчка од Немачке захтева 171,4 милијарди евра на основу укупне потражње због разарања инфраструктуре.

Даљих 10,3 милијарди евра Атина захтева као обештећење за присилне кредите које је Грчка морала дати Немачкој за време окупације.

Поред тога захтева се и 33,8 милијарди евра на основу губитака државних ресурса, као и 53,8 милијарди евра обештећења за губитак производње индустрије током окупације.

У резолуцији грчког парламента по први пут се помињу и индивидуална потраживања, а комисија која се бавила обештећењем, истиче да треба да се обештете наследници 120.000 људи који су током ратних дејстава убијени или су умрли у логорима, што Немачку може коштати 15,1 милијарду евра.

Друга могућност индивидуалног обештећења, коју комисија предлаже, тиче се свих цивила који су умрли током окупације.

Према подацима са Париске конференције из 1946. године било је 558.000 мртвих и 880.000 особа које су на основу ратних повреда постали инвалиди.

Предлаже се обештећење у виду месечних исплата у висини од 700 евра у периоду од 15 година за преминуле, и 700 евра месечно у периоду од пет година за ратне инвалиде.

Та друга варијанта коштала би Немачку 107,2 милијарди евра.