И САД устају против технолошких титана

Највеће компаније из Силицијумске долине, годинама под лупом европских регулатора због монополистичког положаја на тржишту, ускоро ће се наћи на удару и америчких власти. Конгресни комитет за правосуђе најавио је истрагу о томе да ли компаније које стоје иза водећих дигиталних платформи користе тржишну надмоћ да наштете конкуренцији и потрошачима, пише „Њујорк тајмс”.

На вест да предстоје истраге које би могле да им значајно промене начин пословања а можда и доведу до њиховог распарчавања јуче су пале технолошке акције на берзама, јавио је Блумберг. Алфабет, матична компаније „Гугла”, пао је за 6,1 одсто, „Амазон” за 4,6, „Фејсбук” за 7,5 (највише од јула 2018), а „Епл” за један проценат.

Федерална комисија за трговину (ФТЦ) преузеће одговорност за истрагу „Фејсбука” и „Амазона”, док ће министарство правде истраживати пословање „Гугла” и „Епла”.

Годинама се чују оптужбе да ови технолошки титани имају превелику моћ, али се слабо шта предузимало. Лагано је прошла „Фејсбукова” аквизиција „Воцапа” и „Инстаграма”, иако је на тај начин створена грдосија са више од четири милијарде корисника. Такође, ФТЦ је две године водио истрагу против „Гугла” због сумње на злоупотребу монополског положаја, али је обуставио све 2013, што је представљало велику победу „Гугла”. У међувремену, ЕУ је драконски казнила џина претраге три пута.

Ставови са оне стране Атлантика почели су да се мењају после председничких избора 2016. када се јавила сумња да су руски актери утицали на бираче преко онлајн платформи и дошло је до сагласја две водеће партије да се технолошка индустрија предуго развијала без адекватних закона. Силицијумска долина нашла се на мети оштрих критика због дезинформисања, кршења приватности и политичке пристрасности.

Сенаторка Елизабет Ворен која је истакла кандидатуру за следећег председничког кандидата демократа, затражила је да се технолошки џинови поделе на мање компаније, док је Трамп оптужио друштвене мреже да намерно гуше конзервативне гласове.

Најављене истраге могле би да води првој ревизији антимонополских закона после више деценија како би се прилагодили индустрији која није ни постојала када су писани.

Комитет за правосуђе најавио је за наредних 18 месеци саслушања директора и судске налоге за прибављање интерне корпоративне документације.

Ниједна од поменутих компанија није хтела да даје коментаре за медије. Један анонимни извор је рекао да „Гугл” не зна шта би могло да буде предмет истраге, али да ће вероватно бити у фокусу његова доминација у важним сегментима тржишта: оглашавање, претраживање интернета, мобилни оперативни системи и електронска пошта. Посебно ће бити под лупом његов лавовски део колача у онлајн оглашавању.

У борби с регулаторима добро ће му доћи искуство из поступака који су против њега вођени у Европи. ЕУ му је изрекла три велике новчане казне: због намештања резултата онлајн продавница у претрази, због уцењивања клијената да објављују прво његове огласе и због тога што условљава произвођале смартфона који користе његов оперативни систем андроид да фабрички инсталирају „Гуглове” апликације.

„Њујорк тајмс” пише да та борба против џинова Силицијумске долине неће бити лака и подсећа да је влада водила вишегодишње поступке против монопола ИБМ, АТ енд Т и „Мајкрософта” без много успеха. Један од разлога је то што су велики толико велики да имају новца за најбоље лобисте и адвокате.

Осим тога, традиционалне теорије о монополу представљају велику препреку за евентуалне регулаторне мере. Ако је главни критеријум за кажњавање монополиста испаштање потрошача који плаћају већу цену, тешко је то применити на водеће платформе које су све бесплатне или се као „Амазон” хвале да проналазе најповољније цене.

Ту би америчким регулаторима могло да користи искуство ЕУ. Аргумент Европљана је да и та нулта цена може бити превисока ако се лични подаци којима се услуга плаћа лоше чувају. Већа конкуренција омогућила би корисницима да бирају коме ће поверити своје податке. Такође, монопол у онлајн оглашавању се на крају прелива на крајње кориснике, јер је трошак рекламе који трговци плаћају „Фејсбуку” и „Гуглу” уграђен у цену производа.