Мала помоћ у прослави испита (не)зрелости

За мале и велике матуранте настава је завршена и мада не верују у стихове „од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба”, усхићено су шетали уз пуно песме, алкохола и звучних реквизита. Онај ко је обратио пажњу на текстове песама које су певали (наравно турбо-фолк и хитови босанских репера Бубе Корелија и Џале Брата), остао је згранут јер преовладавају речи: кеш, „ферари”, гудра, „калашњиков” и друге које је непристојно наводити. Наравно, нико не очекује да певају арије из Пучинијевих опера, али не чусмо ни поп ни рок музику… Помало је забрињавајуће шта су будући академски грађани научили са својих скупих мобилних телефона. За родитеље се зна путовања: прво у банку по кеш кредит или чекове да би се деци купиле тоалете, високе штикле, платила фризура, соларијум, вештачки нокти и шминка.

Где је ту утицај телевизије?

У детаљима.

Кад у омиљеном квизу опште културе „Слагалици” такмичари добију питање које гласи, цитирам: „Која песма Митра Мирића дели наслов с филмом у коме је Славко Штимац остварио дебитантску улогу дечака Ранка?” Одговор је: „Вук самотњак.” Састављачи питања баш добро познају опус Митра Мирића!

Прва ТВ у емисији „150 минута” и ове године има хуманитарну акцију у којој познате личности поклањају неком од срећних добитника из редова малих или великих матураната комад одеће из свог гардеробера. Гест за похвалу. Уз једно „али”. Будући да наше певачице имају или фирмиране тренерке или хаљине за наступ у дискотекама и клубовима, оне су донирале такве хаљине. И то је порука с телевизије – овако би требало да изгледате на тој важној прослави. Очигледно се није примио пелцер оних ученика који су прошле године сви дошли у белим памучним мајицама, управо да се не би разликовали по материјалном статусу и да те ноћи буду оно што јесу: другари који се растају после четири године и крећу свако својим путем.

У Јутарњем програму Прве ТВ у уторак репортери су извештавали с поплављених подручја. И Јелена Николић је непланирано у извештају из околине Краљева направила одличан, телевизичан гест. За разлику од других, показала је да пажљиво слуша саговорника, у овом случају жену која је рекла да они који службено дођу да виде стање у поплављеним домаћинствима дођу у извиђање терена у ципелама. Сваког наредног локалног званичника из краљевачког подручја с којим је разговарала о последицама поплаве Јелена Николић је питала: „И ви сте дошли у ципелама? Ви Краљевчани баш немате гумене чизме?” А они су одговарали да касније иду на састанак. „У вези с поплавама?”, била је упорна репортерка. „Не, државнички”, рече човек у „шимикама”.