Калоријске таблице у ресторанима

Дијабетес, кардиоваскуларна обољења, хипертензија само су неке од болести које муче више од половине становника Србије, а ту гојазност и конзумирање нездраве хране играју велику улогу. Лекари објашњавају да није ни чудо што постајемо све болеснија нација, када нам се на сваком кораку нуди брза храна, када су пекаре постале омиљено место за ручавање и када се у ресторанима препоручује масна храна преливена сосевима чија калоријска вредност није позната.

Овај проблем препознале су здравствене власти града Њујорка, које су одлучиле да нареде ланцима ресторана у овом америчком граду да до 3. јуна у јеловнике уврсте тачан број калорија које садрже њихова јела. Амерички лекари су проценили да би у наредних пет година исписивање калорија на јеловницима помогло да 130.000 Њујорчана не дође у ситуацију да не може да се избори са гојазношћу, али и да се код 30.000 људи спречи даљи развој дијабетеса.

Стела Пргомеља, председница Друштва за борбу против шећерне болести, наглашава да су они пре две године покренули сличну иницијативу – да се калоријске таблице нађу у свим угоститељским објектима, али да се власници ресторана нису одазвали. Због тога су увели СМС сервис на броју 6277, путем којег сви заинтересовани преко обе мреже мобилне телефоније могу да сазнају која намирница има колико калорија.

– Дијабетичарима је неопходно тако нешто, јер сваки пут када наруче неко јело морају сами да процењују која је количина масти и угљених хидрата. Раније је постојао ресторан „Вива” у Коларчевој улици, где је на јеловнику увек писало колико калорија има јело. Тако је постојао и јеловник за дијабетичаре, за кардиоваскуларне или бубрежне болеснике – истакла је Пргомеља.

У Београду готово да нема објекта где грађани могу да се упуте колико је здраво и калорично оно што једу. Владимир Радовић, менаџер ресторана „Литл беј”, каже да у овом објекту не планирају да обележавају колико калорија има која намирница, али да увек могу гостима да препоруче неке здраве оброке или вегетаријанска јела.

– Не подржавам то да, рецимо, означимо колико калорија има на свињском врату, када се већ зна колико је то месо калорично, али га ипак сви једу – истакао је Радовић.

Међутим, Горан Дупало, сервис-менаџер у ресторану „Пјетро дел Оро”, каже да је концепт овог ресторана да не употребљавају тешке сосеве и да избегавају припрему масне хране.

– У наредном периоду планирамо да уведемо и то колико који оброк има калорија, јер је читава политика нашег ресторана базирана управо на здравој исхрани – нагласио је Дупало.

Анализа менија 24 национална ланца брзе хране у Њујорку је открила да, у просеку, свако предјело садржи 867 калорија у поређењу са 522 калорије брзе хране поручене телефоном. Здравствени челници увидели су да многи ланци ресторана, из којих „потиче” трећина оброка, покушавају да прикрију количине масти и калорија које су садржане у њиховим оброцима.

Београђани ће ускоро моћи да изброје колико су калорија унели за време доручка, ручка или вечере и у ресторану „Руски цар”. Како је за наш лист најавио Миодраг Стајић, из „Руског цара”, они се тренутно налазе у фази израде пројекта за увођење ове новине у својим јеловницима.

– У преговорима смо и са нутриционистима, а најдуже ће трајати посао који мора да уради Центар за испитивање намирница. Очекујемо да све буде завршено за неколико месеци – додао је Стајић.

Грађани у „Мекдоналдсу” могу уз наручени оброк да виде и колика је његова калоријска вредност. Тања Ђукић, директорка „Мекдоналдса” у Србији, објаснила је да они који долазе у њихове ресторане могу да погледају на подметачима колике су нутриционистичке вредности свега што поруче, али и да то све пише на свакој кутији јела које се поручи. Податке о томе ланац ових ресторана има и интернет-сајту.

Интересантно је и да у Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса” планирају да ускоро у јеловник свог ресторана уведу и број калорија.

Др Драгица Вереби, нутрициониста у овој здравственој установи, каже да подржава ову иницијативу, јер је време да људи напокон схвате да не смеју да једу баш све што им падне напамет.

– Сваки здрав човек мора да задовољи своје потребе за храном. Рецимо, ја имам 54 године и бавим се медицинским позивом, тако да је мени потребно да унесем 1.900 калорија. Колико је коме то неопходно, зависи од година и посла којим се бави, јер некоме треба чак 3.000 калорија дневно – рекла је др Веребијева.

С друге стране, компаније за производњу брзе хране кажу да ће бројање калорија претрпати јеловнике и иритирати оне муштерије које не желе да се оптерећују таквим подацима. Снежана Јандрлић, власница макробиотичко-вегетаријанског ресторана „Природа”, истиче да би ова идеја о исписивању калорија била сувише заморна и оптерећујућа за људе и да би било много боље када би људи променили навике у исхрани.

Др Снежана Стевановић, секретар за здравство Београда, сматра да је иницијатива власти у Њујорку одлична и она лично такву идеју подржава. Она сматра да треба водити рачуна о томе шта једемо, јер се на тај начин уједно промовишу здрави стилови живота.