Лајчак одлази у новембру

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 23. маја – Босна и Херцеговина би могла до новембра ове године испуни преосталих пет задатака које је пред њу поставио Савет за спровођење мира и оствари услове за затварање Канцеларије високог представника међународне заједнице, изјавио је данас новинарима у Бањалуци председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић.

Од укупно седам препрека, које су јој – за затварање Канцеларије високог представника – постављене на фебруарском заседању Савета за спровођење мира, БиХ је савладала две: усвојила је законе о покретној војној имовини и азилу и имиграцији. Преостали услови су: прихватљива и одржива подела државне имовине, комплетно спровођење коначне арбитражне одлуке за Брчко дистрикт, фискална одрживост и потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. „Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању је најављено за 16. јун. После тога имаћемо још четири задатка. Ако их испунимо до новембра, када ће Савет безбедности поново разматрати извештај о стању у БиХ, реално је да Савет за спровођење мира донесе одлуку о трансформацији Канцеларије високог представника међународне заједнице у Канцеларију специјалног изасланика Европске уније”, рекао је Шпирић, додавши да би то био доказ демократске зрелости БиХ.

Он је нагласио да је извештај који је високи представник Мирослав Лајчак пре три дана поднео Савету безбедности Уједињених нација био позитиван и да је потпуно реално одражавао стање у БиХ. То је био један од разлога да стални представник Руске Федерације у Уједињеним нацијама амбасадор Виталиј Чуркин први пут у Савету безбедности затражи затварање Канцеларије високог представника. „Ако, заиста, желимо да Канцеларију високог представника замени Канцеларија специјалног изасланика Европске уније, онда и следећи извештај о стању у БиХ мора бити позитиван. А да би се то догодило потребно је да сва преостала питања решимо договором и консензусом. Ми, истина, прошлост не смемо и не треба да заборавимо, али уместо да тражимо кривце за оно што се догодило морамо да тражимо решења на којима ћемо изграђивати европску будућност БиХ”, изричит је Шпирић.

У том контексту он је реаговао на изјаве Тарика Садовића, министра безбедности БиХ. Садовић је, наиме, најавио да 26. маја неће путовати у Брисел на преговоре о либерализацији визног режима. Министар је свој гест објаснио тиме што ће Шпирић, а не он, предводити делегацију БиХ на преговорима са Европском комисијом. Садовић је, уз то, оптужио шефа делегације Европске комисије у БиХ Димитриса Куркуласа, рекавши да он у БиХ, уместо да заступа интересе Европске комисије, „већ дуже време заступа српске интересе”.

Одговарајући на Садовићеве изјаве, Шпирић је рекао: „Ако све земље у оваквим приликама представљају премијери, не видим због чега би за БиХ било боље да је представља министар. Ако БиХ жели да иде напред, онда је једино решење да сви њени функционери вредно раде свој посао и да се о свему договарају, а не да се, као у овом случају, вредно и непотребно свађају.”

Могућност да на јесен почну разговори о затварању Канцеларије високог представника међународне заједнице наговестио је у данашњем сарајевском „Дневном авазу” и високи представник Мирослав Лајчак. Он је оценио да ће највише труда и енергије бити потрошено на решавање статуса Брчко дистрикта и додао да ће „то питање захтевати надоградњу Устава БиХ”.