Мање држави – јефтиније на пумпама

Да ли ће и за колико гориво у Србији поскупети, знаће се до краја наредне недеље. Министарство финансија, које иначе даје сагласност на предлог Министарства енергетике о корекцији цена деривата, наредних дана ће да израчуна какве ће последице имати предложено поскупљење на инфлацију и буџет, потврдио је јуче Мирко Цветковић, министар финансија.

„Имајући у виду да је реч о релативно високом проценту поскупљења горива, скоро седам динара за бензине и осам за дизеле, одлучили смо да искористимо законску могућност од седам дана и одложимо давање сагласности на предлог Министарства енергетике. У међувремену, ово министарство ће анализирали ефекте које то поскупљење може да има на инфлацију, а са друге стране и на буџет, јер је могуће ићи на смањење акциза како би се у целини или делимично неутралисало поскупљење”, изјавио је Цветковић.

Сада држава од сваког продатог литра бензина у буџет приходује 50,1 динар, а од дизела око 34 динара. Од тога 35,91 динар код бензина и 19,1 динар код дизела држава узима на име акцизе. Остатак се „убере” порезом на додату вредност од 18 одсто. Произвођачка цена бензина у Србији сада је 50,10 динара, а дизела до 62 динара. У наведене износе је урачунато и пет динара марже која припада трговцима. 

Уколико би се одобрило најновије поскупљење од седам динара за бензине и осам за дизеле, гориво би само у мају поскупело за више од 10 динара.

Иван Николић, сарадник билтена Економског института „Макроекономске анализе и трендови”, каже за наш лист да очекује да ће се држава највероватније одлучити за смањење акциза у цени деривата. За колико тачно, показаће рачуница. Када је пројектовала буџет влада је сигурно предвидела и колики ће јој бити прилив пара по основу ПДВ-а и акциза, не претпостављајући да ће нафта толико поскупљивати. Зато, каже наш саговорник, има простора за смањење акциза.

До смањења малопродајне цене горива може доћи и смањивањем произвођачке цене горива, која је, иначе, како су показала истраживања, највиша управо у Србији.

Упитан да ли би либерализација тржишта припомогла да се цене спусте бар на ниво земаља у окружењу, Николић каже да би слободан увоз сигурно донео јефтинији и квалитетнији бензин и дизел, јер се у Србији продаје најскупље, а најнеквалитетније гориво.

Он напомиње да је пракса земаља у окружењу да када цена нафте драстично поскупи, држава смањује акцизу, како би бар ублажила раст цена на бензинским пумпама. Свака држава може то да учини, али нема сазнања да ли је неко од комшија то радио од почетка ове године. Додуше, у појединим бившим југословенским републикама акцизе су, каже, смањиване у последњем кварталу прошле године.

Када је реч о Србији, државна захватања у цени горива су последњи пут смањена пре две године, када је Млађан Динкић био министар финансија. Држава у међувремену није то чинила највероватније због тога што није имала довољан прилив пара у буџет по другим основама, те би се уз ову, за њу непопуларну меру, направила поприлична рупа у буџету.

Сада то, можда, и не би био случај.