Свако десето дете у Србији приморано да ради

Због растућег сиромаштва у земљи, свако десето дете у Србији укључено је у дечији рад, а радна злоупотреба малишана присутнија је у сеоским и сиромашним срединама. Оно што посебно забрињава јесте чињеница да три одсто деце у нашој земљи ради у условима опасним по живот, односно на улици, чиме себе ставља у ризик да постане жртва трговаца људима и сексуалне експлоатације, упозорава се у Посебном извештају заштитника грађана о стању права детета у Србији. У овом извештају такође се скреће пажња на чињеницу да школе ретко обавештавају градски центар за социјални рад да дете не долази на наставу, да време проводи на улици у прошњи или да „ради“ на прометним градским саобраћајницама.

Истичући да је у Србији и даље присутан недозвољени дечији рад, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић-Дејановић оценила је да се због тога наша земља налази на високом 46. месту у свету по индексу „прекинутог детињства”. Поводом обележавања Међународног дана борбе против дечијег рада, нагласила је да породица понекад није ни свесна чињенице да је дете подвргнуто радној експлоатацији.

– Дешава се да деца не иду у школу јер су пристигли пољопривредни послови. Родитељи се поносе што је њихово дете радно, а и деца то не доживљавају на начин који није у складу са међународним стандардима и у најбољем интересу деце – оценила је др Славица Ђукић-Дејановић.

Процене стручњака из центара за социјални рад говоре да око хиљаду малишана живи и ради на улици – то нису само ромска деца, већ малишани из породица са дубоко поремећеним односима, у којима неретко „царују” насиље, алкохолизам и наркоманија. Родитељи ове деце од њих очекују да буду храниоци породице и да од „џепарца“ који зараде на улици прехрањују своју млађу браћу и сестре. Ресоцијализација ове деце је веома тешка између осталог и због тога што ови малишани одрастају са причом да је њихова дужност да доносе хлеб у кућу и помажу родитељима у издржавању породице.

Међутим, иако је за већину особа присилни дечији рад синоним за просјачење, листа опасних занимања којима се баве деца далеко превазилази прање аутомобила на прометним саобраћајницама и сакупљање секундарних сировина. Због тога је Србија још 2003. године ратификовала Конвенцију о најгорим облицима дечијег рада, а 1. јануара 2018. године ступила је на снагу листа опасних занимања која су забрањена за млађе од 18 година.

Како у разговору за наш лист истиче Јован Протић, из Међународне организације рада, овом уредбом утврђено је шта су опасне околности за децу а то су – рад испод земље, прековремени рад, рад на саобраћајницама, рад ван места пребивалишта деце млађе од 15 година живота, рад у скученим просторима (машине или канали), рад на висини или у дубини, рад са опасним машинама, уређајима и оштрим предметима, као и рад у нефизиолошком положају тела, као што је дуготрајно стајање, клечање или повијен положај...

У опасне делатности спадају и рударство, снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, услужне делатности у гајењу усева и засада, помоћне делатности у узгоју животиња, лов и траперство, сеча дрвећа, услужне делатности у вези са шумарством, риболов, уклањање отпадних вода, сакупљање опасног отпада, третман и одлагање отпада, поновна употреба материјала, санација, рекултивација и дуге услуге у области управљања отпадом, здравствене делатности, коцкање и клађење, погребне и сродне делатности, као и делатност неге и одржавања тела.

Уколико послодавци радно ангажују децу у супротности са овим правилником, инспектор рада може покренути захтев за покретање прекршајног поступка и запрећена казна за послодавца са својством правног лица је од 800.000 до 1.000.000 динара, а за послодавца који је приватни предузетник од 400.000 до 500.000 динара.