Ако хоће на силу, мораће без нас

Од проглашења независности на Косову ништа не иде онако како су амерички и европски планери замислили, тврди за Политику Слободан Самарџић, министар за Косово и Метохију у одлазећој влади. Нови устав ће вероватно бити проглашен 15. јуна, како је и планирано, али он каже да у том тренутку у Приштини неће бити више од пар стотина припадника цивилне мисије ЕУ, уместо 2000. О Еулексу, који је требало да буде кичма нове државе, све више се и у европским престоницама говори као о мртворођенчету. Независност није признало ни пола земаља колико се очекивало. Највећа мисија у историји ЕУ, како је Еулекс најављиван, још није решила свој главни проблем, правну основу свог постојања. Због тога на северу покрајине нема европских службеника, а и српско становништво прихвата само ауторитет Уједињених нација. Унмику предстоји „реконфигурација”, али између Москве, Брисела, Њујорка и Вашингтона нема сагласности о преносу надлежности на Еулекс.

Уочи састанка Савета министара ЕУ, који у понедељак треба да се одржи у Бриселу а на коме ће се расправљати о „временском року” распоређивања мисије, у седишту ЕУ влада прилична нервоза.

Део дипломата у Бриселу још се нада да ће генерални секретар УН Бан Ки Мун попустити западном притиску и дати зелено светло за пренос надлежности и инфраструктуре са Унмика на Еулекс. Тај план је ове зиме пропао после посете генералног секретара Москви.

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић тврди да ни одлука генералног секретара УН не би била довољна да пружи правну основу тако радикалној промени мисије и њеног циља.„Унмик по Резолуцији 1244 подржава суштинску аутономију Косова и Метохије, а мандат Еулекса према Ахтисаријевом плану служи за обезбеђивање надгледане независности покрајине, што су две потпуно различите ствари”, каже Самарџић.

Заменица помоћника америчког државног секретара Розмари ди Карло јуче је рекла да су у току преговори о америчком ангажовању у оквиру Еулекса. Она је у Приштини учествовала на састанку Међународне управљачке групе земаља које су признале самопроглашену косовску независност и потврдила да је већ започето смањење и промена улоге мисије УН на Косову. После састанка је саопштено да ће ова управљачка група имати улогу главног контролора међународног присуства на Косову и спровођења надгледане независности. Ди Карло је ипак нагласила да УН остају на Косову и после 15. јуна, када ступа на снагу косовски устав, а да ће се о њиховој будућој улози одлучити „након разговора који су у току”.

Министар за Косово и Метохију каже да не треба очекивати никакве велике промене 15. јуна „осим фрустрираности албанског фактора што није све завршено како им је обећано”. Он закључује да Еулекс „као амерички инструмент на Косову, просто, не функционише”. „Американци не могу ништа позитивно да учине да би остварили замисао независног Косова, али чине све да спрече да се из ове лоше ситуације направи бар неки бољитак за становништво које тамо живи”, каже Самарџић.

У том контексту Самарџић каже да су прошломесечни успешни разговори са шефом канцеларије УН у Београду Ричардом Вилкоксом о регулисању надлежности Унмика и српских општина прекинути на јаку интервенцију Стејт департмента. „САД нису хтеле да дозволе да УН направе неки споразум са Србијом. А ми смо већ имали једну врсту начелног договора око конкретног споразума који бисмо потписали”, каже Самарџић.

Осим противљења Србије и Русије, блокаду Мисије ЕУ изазвали су и супротстављени ставови о легалности Мисије ЕУ на Косову и Метохији међу земљама чланицама ЕУ. Иако је свих 27 чланица донело политичку одлуку о слању такве мисије, проблеми су наступили када је требало слати своје особље у ту мисију. Осим тога, поједине земље су се противиле даљем увлачењу у нерешено питање Косова под притиском САД које не учествују у тој мисији.

У покушају да се превазиђе блокада, незванично, али из поузданих извора, дописник „Политике” из Брисела Влада Јокановић сазнаје да је место заменика Питера Фејта, специјалног цивилног представника ЕУ на Косову, већ резервисано за представника САД. Такође, одлучено је да ће Вашингтон сносити део трошкова мисије ЕУ, а један од аргумената којим Запад покушава да убеди Русију да одустане од блокирања Еулекса јесте тај да управо земље које чине Управљачку групу улажу највише новца у међународно присуство на Косову, па самим тим и могу да одређују правила игре.

Од трећих земаља (које нису чланице ЕУ) за које су од почетка планирања мисије предвиђена места, учешће у мисији су поред САД прихватиле Турска, Хрватска, Норвешка и Швајцарска.

Трећи фактор због кога се одуговлачи са тражењем решења је изазван и политичким приликама у Србији. Прво се чекало на изборе, а сада администрације појединих европских држава поручују да треба пребродити и неизвесност око формирања владе у Београду, пошто верују да би са европски оријентисаном владом било лакше разговарати о Мисији ЕУ.

Бриселска аналитичарка за Балкан Лучија Монтанаро Жанковски је у среду за Би-Би-Си објаснила да постоји и идеја да УН пренесу овлашћења на владу у Приштини, а не на Еулекс.

„Уколико би се догодило да Унмик све своје надлежности пренесе на локалне органе власти, Србија би преузела исте те надлежности за српске општине”, каже министар за Косово и Метохију.

Уколико би и дошло до учешћа САД у Еулексу, опет се поставља питање на који би се начин та мисија распоредила на северу покрајине и у енклавама. Ресорни министар је рекао јуче за „Политику” да никада и ни на који начин Београд неће ући у разговоре са људима који представљају Мисију ЕУ, која треба да доведе до независности Косова. „Зашто бисмо им ми у томе помагали. Ако хоће на силу, нека пробају, али без нас”, каже Самарџић.

-----------------------------------------------------------

Харадинај: Две хиљаде евра свакој српској кући

Тврдећи да нису довољне само политичке декларације о потреби укључивања Срба са севера Косова у косовско друштво, бивши косовски премијер, лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, који је у Хашком трибуналу ослобођен свих оптужби за ратне злочине, заложио се јуче да се Србима са севера Косова понуди по две хиљаде евра по породици. Он је рекао да ни једна „висока међународна институција нема никакву конкретну понуду на столу за север Косова” и да треба ићи од куће до куће и убеђивати их конкретним мерама да се интегришу, преноси приштински дневник „Љајм”.

Он је рекао да би за ту намену уз помоћ међународне заједнице требало обезбедити 20 милиона евра.