Пиротски качкаваљ пробија лед за европско тржиште

Чувени традиционални производ могао би да буде први из Србије који ће добити сертификат о географском пореклу на нивоу унијеСрбија би коначно са пиротским качкаваљем могла да добије први сертификат Европске уније за заштићене производе са географским пореклом.

Осим чувеног сира из Пирота шансу да конкуришу за овај важан документ, који отвара европско тржиште, имају и фрушкогорски мед и ариљска малина. Овим поводом представници Европске комисије за међународну заштиту производа боравили су у Пироту где су са надлежнима из Министарства пољопривреде разговарали о начинима усаглашавања националних и европских прописа у овој области. Предуслов да се крене у заштиту преко ЕУ јесте да производ претходно буде заштићен на националном нивоу. Србија за сада нема ниједан који се води у Европској унији али у националном регистру заштићених тренутно је 78 производа, међу њима само четири нису пољопривредна – пиротски ћилим, бездански дамаст, ручно плетена одећа „Сирогојно” и пешкири из шабачког краја.

– Време је да ови производи, који су заштићени у Србији, добију пролаз и на европском тржишту. Изабрали смо прва три, са произвођачем пиротског качкаваља прошли смо сертификацију – рекао је Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде. Према његовим речима, до краја године биће донет закон о систему квалитета за пољопривредно-прехрамбене производе, после чега ће бити поднет захтев за ова три производа.

Давид Либерати, експерт Европске уније, рекао је да је регистрација пиротског качкаваља шанса и за друге производе из Србије за њихову промоцију у ЕУ али и на тржиштима трећег света, Кине и других земаља.

Пиротски качкаваљ, који је један од најпознатијих традиционалних производа наше земље, на националном нивоу заштићен је 2013. године а носилац сертификата од 2017. је Млекарска школа „Др Обрен Пејић”. Школа је и први овлашћени корисник ове ознаке мада се производњом овог качкаваља баве и други произвођачи који ће тек морати да испуне стандарде и добију сертификат.

Процес израде пиротског качкаваља налази се на листи нематеријалног културног наслеђа Србије, где спадају и „белмуж”, пиротско ћилимарство, коло, крсна слава... Осим што има специфичан начин производње овај сир је посебан и због млека које се добија од животиња које се хране најквалитетнијом слатком травом и крмним биљем у заштићеном парку природе. Прави се искључиво од непастеризованог крављег или овчијег млека (може бити и мешано) како би се сачувала комплетна микрофлора која постоји у млеку и хемијски састав. Овај бренд стар је неколико векова и потиче још из времена када је на обронцима Старе планине било и неколико стотина хиљада оваца. Одувек се прави по истој рецептури. До деведесетих година извозио се широм света а онда је посао замро због смањења сточног фонда на Старој планини и практично се производио само за локално тржиште. Захваљујући пиротској млекарској школи уследио је повратак на стару рецептуру уз мале измене у складу са важећим стандардима. Интересантно је да се некада качкаваљ из целог пиротског краја носио у пећину у селу Станичење, како би сазрео у природним условима. Данас се тај процес обавља у коморама млекарске школе у симулираним условима. Качкаваљ се меси ручно а додаје му се два одсто нејодиране морске соли и то је једини конзерванс који одржава трајност производа. На тржишту је таква потражња да га често нема. Ученици млекарске школе месечно произведу 15 тона овог качкаваља. Иначе, то је и једина специјализована млекарска школа у Србији кроз коју је прошло 3.000 ученика који су постали носиоци млекарске производње у нашој земљи.

Зоран Драгојевић, руководилац групе за дизајн и географске ознаке порекла, при Заводу за интелектуалну својину, недавно је за „Политику” рекао да у Србији постоји велики број производа који су регистровани, а немају овлашћене кориснике.

– Неко би помислио да је разлог то што се ти производи не производе. Али, управо је супротно. Међутим, ти произвођачи вероватно не желе да уђу у ригорозне контроле квалитета које морају да буду спроведене. Све то мора да буде на једном озбиљнијем нивоу него до сада – рекао је Драгојевић.