Вињете још нису за нас

Они који су ових дана путовали на одмор у Грчку кажу да је тек изграђени Коридор 10 кроз Србију далеко бољи него ауто-путеви кроз Северну Македонију и Грчку. Да би такав остао неопходно га је одржавати. Будући да за крпљење рупа и поправке путева недостаје око 100 милиона евра оправдано је поскупљење путарина. Коришћење ауто-путева кроз Србију од 1. јула биће више 12 одсто.

Сваки пут када поскупи путарина наметне се питање зашто Србија не уведе вињете, односно систем наплате коришћења ауто-путева са временским ограничењем, као што је учињено у већини земаља у окружењу и што се испоставило као најјевтиније за возаче.

У „Путевима Србије” објашњавају да се наша држава стратешки определила за систем наплате путарине према пређеном километру.

– Овакав начин плаћања путарине се, према важећим прописима ЕУ, сматра најправеднијим системом наплате јер корисник ауто-пута плаћа путарину за пређени број километара (затворени систем наплате путарине) – кажу у овом јавном предузећу задуженом за одржавање путева.

Они подсећају да се овакав систем наплате путарине, према пређеном километру примењује још у 12 европских земаља: Италији, Шпанији, Португалији, Француској, Северној Македонији, БиХ, Грчкој, Хрватској, Турској, Норвешкој, Ирској и Пољској.

– Република Србија за путничка возила има најнижу цену путарине по пређеном километру у односу на остале европске земље примера ради: Србија 0,036 евра, Турска 0,039 евра, Грчка 0,054 евра, Италија 0,05 евра, Хрватска 0,06 евра, Португалија 0,06 евра – наводе у „Путевима Србије”.

Као предност вињета над другим системима наплате путарине често се наводи вожња ауто-путевима без заустављања.

Међутим у овом предузећу подсећају да корисници српских ауто-путева од 2007. године имају могућност употребе електронске наплате путарине, односно бесконтактног плаћања путарине путем ЕНП уређаја. Овај систем плаћања путарине елиминише директно плаћање путарине и омогућава пролазак возила кроз наплатне станице без заустављања.

– Коришћење вињета погодније је за возаче који свакодневно користе ауто-пут, док је за кориснике који то чине повремено или возаче у транзиту, овај систем знатно скупљи и неправеднији. Примера ради, возач који пређе 1.000 километара плаћа исто као и возач који користи 50 километара ауто-пута, што значи да мање плаћа онај возач који више користи ауто-пут. Из тог разлога се затворени систем наплате путарине, где корисник плаћа путарину за онај број километра који заправо и користи, сматра најправеднијим – кажу у „Путевима Србије”.

У овом предузећу процењују да приход који би се остваривао наплатом путарине путем вињета у Србији није довољан за квалитетно одржавање ауто-путева, већ су потребне додатне субвенције државе за ту намену.

Осим тога, већина држава које примењују систем наплате путарине путем вињета додатно наплаћују путарину за теретна возила на магистралним путевима, коришћење тунела, мостова....

– У прилог неисплативости вињета говори и чињеница да свих девет европских земаља, које путарину наплаћују путем вињета (Аустрија, Швајцарска, Словенија, Бугарска, Словачка, Чешка, Мађарска, Румунија, Молдавија), путарину за возила носивости преко 3,5 тона наплаћују по пређеном километру, а чак шест од девет наплаћују додатне таксе за тунеле, мостове и магистралне путеве – кажу у „Путевима Србије”.

 Земље које имају највећи путнички саобраћај у Европи, као што су Шпанија, Француска и Италија, путарину наплаћују по пређеном километру.

Став Европске комисије, односно Европског комитета за транспорт, јесте да се будућност наплате путарине на европским ауто-путевима огледа у успостављању интероперабилног система електронске наплате путарине по пређеном километру.