Смрт Мухамеда Мурсија у судници

Срушио се у судском кавезу у уверењу да је легитимни председник Египта, први изабран на слободним изборима после свргавања деспота.

Мухамед Мурси умро је у 67. години оронулог здравља, после колапса у судници који опомиње на околности затворског третмана коме је био изложен шест година од како је после само 12 месеци на власти августа 2013. свргнут у класичном војном удару.

Абдел Фатах ел Сиси, фелдмаршал који је изманипулисао незадовољство народа спорим реформама и искористио сумњичавост Запада према исламистима на челу највеће арапске земље, организовао је да 2014. буде изабран за председника и ауторитарно од тада влада у складу са традицијом бруталности.

Хосни Мубарак (91), онај кога је Мурси уз вољу народа оборио јануара 2011, а Сиси се од њега ограђивао у данима револуције, ослобођен је од оптужби и после периода пажљиве неге у војној болници вратио се у луксузну каирску палату у Хелиополису где је недавно дао интервју кувајтској ТВ.

Први је у народу био слављен као посвећени муслиман који ће Египат после деценија војне власти вратити на пут социјалне правде са елементима исламског егалитаризма. Други је вратио страх у свакодневни живот и тешко да се по нечем значајнијем разликује од трећег чија се власт ослањала на војску и тајну полицију.

Мурси је био истакнути члан Муслиманске браће, најстарије исламистичке организације арапског света, која се током првих дана масовних протеста држала по страни, али чији је каснији ангажман био одлучујући за рушење Мубарака.

Иако уважаван, Мурсијево именовање за председничког кандидата јуна 2012. било је изненађење. Овај инжењер, амерички докторанд и универзитетски професор био је посланик Браће у периоду 2000–2005, када им је Мубарак допустио рад, а као кандидат је прошао као надимак који је имао – „резервни део”. Први кандидат, лидер Браће, Каират ел Шатер, дисквалификован је зато што је само годину дана раније изашао из затвора.

Мурси је тесно победио последњег Мубараковог премијера Ахмеда Шафика и обећао да ће бити председник „свих Египћана”. Учинило се да је Египат на путу да рашчисти са ауторитарном прошлошћу.

Испоставило се да лидер без харизме не може брзо и ефикасно да реши нагомилане економске и социјалне проблеме. Без харизме, али не и без амбиција да успостави политичку контролу: Мурси је себе поставио изнад судства и забранио да се оспоравају његови закони, декрети и одлуке. „Нови фараон”, критиковао га је лидер либералне опозиције Мухамед ел Барадеи.

Није то била једина грешка. Мурси је за министра одбране именовао дотле мало познатог члана Врховног савета оружаних снага, генерала Абдел Фатаха ел Сисија.

Уставотворну скупштину преузели су конзервативни исламисти, укључујући радикалне салафисте, што је појачало забринутост милиона хришћанских Копта и секуларно-либералних снага. Наизглед спонтано, отпор је почео да расте. Чланови групе Тамарод (Побуна) тврдили су да су прикупили 20 милиона потписа за Мурсијев силазак са власти

Протести су постајала све чешћи и масовнији, док се 30. јуна 2013, на годишњицу преузимања власти, на каирском Тахриру и широм Египта нису окупиле стотине хиљада демонстраната – тврди се уз помоћ војске. Армија је Мурсију дала рок од 48 сати да се повуче. Он је до 3. јула понављао да је „легитимни” председник, а онда је нестао. Десетине хиљада његових присталица су похапшене, стотине убијене, Устав суспендован.

Мурси је први наредни пут виђен у новембру – у каирском суду. Оптужница је имала више тачака, а 2015. је осуђен на 20 година тешког рада због наређивања незаконитих хапшења и тортуре.

На задовољство многих који су узвикивали „Егзекуција, уз Алахову помоћ”, на смрт је осуђен под оптужбом да је подстрекивао присталице Браће на убиство током сукоба пред председничком палатом децембра 2012. Смртна казна је касније укинута, због страха од беса следбеника Муслиманске браће, која су у међувремену проглашена за терористичку организацију.

На смрт је био осуђен и због оптужбе да је са палестинским Хамасом и либанским Хезболасима организовао масовно бекство из затвора 2011, али заказано је ново суђење – управо оно када је умро у судници.

Мурсијево здравствено стање у самици се погоршавало. Боловао је од јетре, високог притиска. Фамилија га је за шест година видела три пута. Адвокатима и лекарима посете су биле забрањене.

Такав се у понедељак појавио на суду у Каиру и колабирао. Организације за људска права захтевају истрагу, Партија слободе и правде, политичко крило Муслиманске браће описује смрт као „убиство”, а турски председник Реџеп Тајип Ердоган директно оптужује „тиранина” Сисија.

Мурси је сахрањен одмах сутрадан остављајући иза себе сложен и тужан легат који подсећа на неуспех Египта да, трагајући за нечим новим, пронађе себе. Мубарак може да буде задовољан. Сиси је спокојан. Пошто је уништио јануарску револуцију 2011, армији вратио командну улогу а Египту повратио „дигнитет”, ванредни закон омогућио му је да задржи власт до 2034. године.