Ивана у борби против леукемије

У познатом Истраживачком центру за истраживања функције мозга Оксфорд универзитета ради Ивана Дробњак. Веома је значајан њен допринос истраживању болести леукемије. Математички модел који је направила предвиђа факторе који најснажније утичу на брзинско размножавање оболелих ћелија што често у акутној фази доводе до смрти пацијента.

– Када се ти фактори идентификују, могуће је правити лекове – једноставно објашњава за „Политику” Ивана Дробњак која је у јуну, 1999. године дипломирала на Математичком факултету и потом годину дана радила као асистент на фармацији.

Ивана на Оксфорду ради као истраживач и предавач, чак је и ментор неколицини студената. Углавном предаје предмете из области примењене математике и као примењени математичар спаја математику и медицину, изучавајући функције мозга, област имунологије и леукемију.

Ивана је хтела да се бави примењеном математиком, да буде на престижном универзитету а да остане у Европи. Зато је типовала на Оксфорд. И успела је тамо да се упише на постдипломске студије. Тада је почела да се бави математичким моделовањем ћелија крви код оболелих од леукемије. Била је то и тема њених магистарских студија.

– Након завршених магистарских студија запослила сам се у Центру за истраживање функције мозга Оксфорд универзитета. Рад тог центра је фокусиран на истраживање разних болести мозга (Паркинсон, Алцхајмер, тумори...) и употребу лекова како би се ове болести лечиле. Поред истраживања болести мозга, ми се бавимо и истраживањем бола – прича наша сабеседница која је на Оксфорду докторирала у јуну прошле године.

Одувек је желела да помаже људима. То је и један од разлога због којих је хтела и успела да у свом раду повеже математику, медицину и биологију и тако допринесе развоју науке и да помогне у проналажењу лекова против веома тешких болести.

– У истраживачком центру се напорно ради, али је веома занимљиво и динамично. Овде морате стално да се доказујете, да константно објављујете стручне радове у светски признатим часописима, да путујете и да будете позивани на најзначајније светске конференције и семинаре, да предајете и имате своје студенте, а, евентуално, и своју истраживачку групу. Такође, треба да будете у току најновијих достигнућа у области којом се бавите. И да умете да користите најсавременију технологију коју Центар у Оксфорду нуди. Сарађује се и са многим другим светским центрима, као што су Харвард, Беркли, МИТ… – прича Ивана.

Она напомиње да је радни дан на Оксфорду „типично европски – ради се од девет до пет, а и више од тога, поготово када постоје рокови, јер тада и викенди постају радни дани”. То Ивани није сметало да се активно бави спортом. Играла је одбојку и била капитен оксфордског универзитетског тима. Бавила се и веслањем које је, каже, једноставно „немогуће избећи када сте у Оксфорду”. Због истраживачког рада доста је путовала. Са радошћу се сећа неких анегдота. На конференцији у Јапану је из пристојности према домаћинима на једном ручку пробала 27 различитих врста свежег рибљег меса. „Годину дана након тога рибу нисам могла ни да погледам.”

За „освајање” Оксфорда Ивани је много помогло знање које је стекла у Математичкој гимназији и на Математичком факултету у Београду.

– На ПМФ-у стекла сам знање теоријске математике. Била је то добра основа за даље изучавање математике. Међутим, практичну примену тог знања савладала сам тек на Оксфорду – прича ова девојка која живи у Лондону са заручником, Велшанином. Он је, каже Ивана, „одушевљен Србијом, нашим људима, Београдом, мојим родним градом Пријепољем и татином домаћом ракијом”.