Игра са шпијунима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, маја – Фудбалска лопта је прилично поуздано средство за разликовање незнаних дошљака и овдашњих грађана, закључио је један од странаца на привременом раду у Вашингтону. У парковима и кућним двориштима престоничних предграђа, деца придошлица углавном шутирају „бубамару”, док се домаћини махом добацују јајастим „предметом” око којег се врти игра која је у иностранству звана „амерички фудбал”, а овде само фудбал, иако је сличан рагбију а не спорту чију су симболи Пеле, Марадона…

Американцима је њихов фудбал „најважнија споредна ствар на свету”. У њему виде и примену правила на којима су саздали друштво, као што је беспоштедно надметање у снази, брзини, машти и вештини.

Уједно спадају у народ који своје спортске идоле доживљава као „боље од других изданака несавршености система”. Као врсне извођаче све ређе врсте јавних послова у којима је гарантован и фер-плеј, где нема продаје „рога за свећу” и где се „на муци познају јунаци”.

„Патриотов” прекршај

На највишој цени су, рекло би се, фудбалери. Њихови напади и одбране, добацивања, прихватања, утркивања, судари, поентирања – препричавају се данима. Узимају се и као узори и појединачног витештва и тимског духа, пожељних и за боље функционисање укупног система…

Разочарања у неке од идола, наравно, било је нарочито због њиховог коришћења недозвољених стимулативних средстава али се најнеобичнији удар на идеализацију, догодио управо у овдашњој врсти фудбала. Већ неко време га потреса афера – шпијунирања.

Испоставило се, наиме, да су специјалисти најуспешнијег тима овог века „Њу Ингланд патриот” на недозвољен начин снимали знаке које су противнички тренери слали својим играчима за организацију игре. Изучивши их, на терену су „читали намере” ривала и предупређивали њихове комбинације.

Национална фудбалска лига (НФЛ) покушала је да скандал оконча још прошле јесени. Оглобила је „Патриот”, чије је седиште у предграђу Бостона, са 250.000, а тренера Била Беличека, упркос његовим правдањима, са максималних 500.000 долара.

Ових дана, афера је оживела поводом обелодањивања нових детаља о методу шпијунирања. Усковитлани део јавности је неспортско понашање протумачио као вишеструку опасност по друштво и представе о стварности.

По једнима, фудбалски „спајгејт” је својеврсна реприза скандала „Вотергејт”, с прислушкивањем противника, због којег је пре 34 године председник Ричард Никсон поднео оставку. Други упозоравају на „далекосежне негативне последице” по младеж која је видела да се до трона може стићи и преварама. „Патриот” се није понео патриотски, нарушивши поверење у делатност с којом се поприлично поистовећују милиони душа и у којој се обрћу милијарде долара, указују социолози.

Утицајан феномен

Познаваоци игре додају да је сада окрњена, уз остало, и слава главног играча Тома Брејдија који је изазивао дивљење предвиђањем потеза противника. Откривач афере Мет Волш, бивши члан техничке службе „Патриота”, сада каже да је од једног играча чуо да је, захваљујући шпијунским извештајима, овај тим унапред знао за чак 75 одсто ривалских акција на терену.

Републикански сенатор Арлин Спектер, из Пенсилваније, намерава да затражи независну парламентарну истрагу. Сматра да је фудбал врло утицајан феномен, па да текућу аферу треба „рашчистити до краја”, како се преваре не би рашириле по целом друштву.

Идеја му није наишла на опште одобравање. Појавиле су се и сумње у Спектерове мотиве.

Пребацују му „клубаштво”, да ради против „Патриота” јер навија за конкурентске „Филаделфијске орлове” па и да заступа интересе комуникацијске компаније Комкаст, једног од највећих финансијера његове изборне кампање, која је у дугом пословном спору са НФЛ. Ствар је догурала и до међупартијског препуцавања па и до одмеравања државних приоритета: демократски сенатор из Масачусетса, у коме је „Патриот”, Едвард Кенеди је, само неколико дана пре него што му је дијагностицирана тешка болест, поручио Спектеру да законодавци треба да се усредсреде не на фудбалски „случај” него на „реалне опште муке као што су ирачки рат, криза тржишта станова и кредита, велико поскупљење нафте”.

Надигравања и изигравања

Јадни ми кад смо доживели да политичари налазе за сходно да бране интегритет спорта, вајкају се грађани, присећајући се низа афера које су пољуљале поверење у интегритет политичара, чак толико да већина анкетираних оцењује да им се „земља креће у погрешном правцу”. Али, комерцијализација је уздрмала спорт, као оазу опстајућих идеала и части, па изгледа неопходно да дође до интервенције законодаваца како би се „вратио својим коренима”, сугерише истраживач „Њујорк тајмса”.

Шпијунирање, пак, поједини хроничари карактеришу као „најстарији занат”. У људској природи је да стекне предност (не само на крају, него и унапред) над конкурентом, изјавио је телевизији Си-Би-Ес, вашингтонски тренер Тајрон Вилингем.

Посматрачима се чини да спортски „спајгејт” има неке везе са овдашњим општијим стањем ствари, у коме је већ више година појачано разноврсно прислушкивање, као „безбедносна мера у рату против тероризма”. Снимају се, без судске дозволе, и разговори грађана па што не би и шифроване поруке играчима, коментаришу циници.

Примећено је, поодавно, да савете фудбалерима тренери дају заклањајући своја уста од домета телевизијских а и скривених камера. Клубови су, кажу, запослили специјалисте за читање са усана, појачавши их и снимачима телесних знакова тренера играчима. Наставе ли се продори у тајне смишљене да буду део игре, могла би да се учврсти још већа већ постојећа тајна – колико је у свакојаким играма, којих је више изван спорта, надигравања а колико само изигравања.