Нема правде за злочине над Србима

Oд нашег дописника

Сарајево – У сребреничком селу Ратковићи у петак је обележена  годишњица страдања 24 Срба, углавном цивила, које су припадници муслиманске Армије РБиХ из Сребренице и околине 21. јуна 1992. године масакрирали, а потом њихово село опљачкали и спалили. Међу убијенима било је и шест старих и болесних жена.

О предратном животу Срба у данас сабласно пустом селу Ратковићи, у коме   је пре рата живело око 300 становника српске националности, већ пуних 27 година сведоче само у шибље зарасли остаци њихових кућа, делимично обновљено сеоско гробље и спомен-обележје мештанима страдалим у крвавом походу.

Ратковићи нису једино место у БиХ у којима су због мржње убијани Срби, уништавана њихова имовина и у којима, и 27 година након рата, осим духова прошлости „станује” још само неправда, јер за злочине почињене над невиним српских цивилима пре више од четврт века нико још увек није одговарао.

Доказ за то су и процеси који се тренутно воде пред Судом БиХ против извесног броја Бошњака осумњичених за најтежа кривична дела, почињена мају и јуну сада већ далеке 1992. године у српским селима Ледићи код Трнова надомак Сарајева, Чемерну код Илијаша и Брадини код Коњица.

У походу на Ледиће, 3. јуна 1992. године, припадници Армије РБиХ убили су 24 српска цивила, међу којима и осамнаестомесечног Милутина Тешановића и Иконију Васић, стару 92 године. Седам дана касније у зору напали су Чемерно и масакрирали 32 српска цивила, међу којима је било највише  стараца, жена и деце. Крвававом пиру у Ледићима и Чемерну претходила је офанзива на коњичко село Брадина 25. маја, када је убијено 48 Срба, а село сравњено са земљом и запаљен Храм Васкрсења Господњег.

Правду за починиоце злочина још увек не чекају само породице Срба убијених у Ратковићима, Ледићима, Чемерну и Брадини, предратно већинским српским насељима, него и све друге српске породице чије сроднике су током рата у БиХ начин убили припадници муслиманских војних формација, и то само због њихове нације и вере. Један од тих примера је и сарајевско насеље Пофалићи, у коме је 16. маја 1992. године убијено око 200 српских цивила, међу којима је било 50 жена и 42 особе старије од 60 година.

Покољ Срба у Пофалићима, који се у Федерацији БиХ већ годинама обележава као „пресудна и чувена битка када је заустављено пресецање Сарајева”, на српској страни доживљен је као „почетак прогона Срба из града на Миљацки”, у којем их је у том тренутку (према попису из 1991.  године) живеловише од 160.000, а тренутно их нема ни 10.000.

Прошле седмице у Суду БиХ одржано је рочиште, то јест наставак суђења дванаесторици Бошњака осумњичених за злочине у селу Чемерно, на коме су, како је то пренела РТРС, њихови браниоци (адвокати Ифет Ферагет и Изет Баждаревић), упућивали провокативна и недолична питања сведоцима тог догађаја. И то је део потцењивачког односа према жртвама српске националности, који се, нажалост, више од две деценије толерише у правосудним институција БиХ.