САД и Иран ушли у хакерски рат

Уместо да лансира пројектиле, што је био наредио па онда ипак опозвао бомбардере у последњем часу, амерички председник Доналда Трамп је критичног дана, након иранског обарања америчког дрона, опалио са тастатура: наложио је сајбер напад на системе којима Техеран контролише своје балистичко оружје.

Према информацијама које су „Вашингтон посту” дали неименовани саговорници, тај напад је био успешан у „сакаћењу” мета. „Јаху њуз” је објавио да су хакери Пентагона упали и у компјутере специјалне групе унутар Иранске револуционарне гарде која је задужена за дигитално праћење бродова на пролазу кроз Ормуски мореуз. На то да Иранци покушавају да краду податке с нафтних танкера и других бродова који туда промичу амерички званичници су недавно почели да се жале, додајући тиме још ставку на списак општих иранских грехова али и појачавајући своје одједном учестале тврдње да режим у Техерану постаје све већа претња и преко хакерских насртаја.

Неке натукнице о томе се из Вашингтона деле од пре годину дана, да би се намножиле у последњим недељама, како се заоштрава сукоб између САД и Иранаца, дотеран до ивице оружане ескалације. На плану дигиталног рата, наиме, тврди се да су ирански хакери нагрнули да шаљу мејлове америчким федералним институцијама и компанијама из нафтног, гасног и финансијског сектора, приказујући се као особе с којима су ови већ имали контакта и настојећи да их намаме да отворе лажне сајтове препун вируса за ископавање поверљивих информација. Ти напади су наводно покренути након што је Трампова администрација завела још жешће санкције на ирански извоз нафте, с намером да потпуно блокира енергетске послове од којих зависи буџет те државе.

И влада Велике Британије је крајем прошле године саопштила да је открила ирански сајбер напад усмерен на њене и комерцијалне компјутерске системе, подсетио је „Форбс”. „Џерузалем пост” пише како је режим у Техерану пре седам година лансирао вирус на „Арамко”, нафтну компанију свог главног регионалног непријатеља, Саудијске Арабије, и „спржио” готово 30.000 њених компјутера. За Иранце се, пак, зна да су дигиталне системе у њиховим нуклеарним постројењима, где се радило на производњи атомске бомбе, почетком ове деценије уништили Израелци, којима је тако пошло за руком да спрече ајатолахе у прибављању најразорнијег оружја, све док они 2015. нису пристали на међународни споразум којим су се одрекли те могућности на десетак година. Из тог споразума је Трамп повукао САД, наставивши потом да га поткопава, претећи санкцијама и страним компанијама ако продуже сарадњу с Ираном, којем је опоравак привреде сатрвене ембаргом и био мотив за прихватање договора са светским силама.

У хакерске ратове с Ираном могла би се сврстати и епизода окончана тако што је у мају израелска војска из ваздуха гађала зграде у појасу Газе из којих су, како је објављено, оперативци Хамаса, милитантног палестинског покрета који прима помоћ из Техерана, покушали да поведу „сајбер офанзиву” на израелске мете.

Не би било изненађење да у неком тренутку питање иранских хакерских капацитета у Вашингтону повежу и са Северном Корејом. Њен „отпаднички режим” је често сумњичен за хакерске нападе на Западу а верује се да је помагао и развој иранских војних снага, у које данас незаобилазно спадају и ратници који битке воде преко компјутерске тастатуре. О томе сведочи и недавно откриће „Њујорк тајмса” да се Американци убацују у енергетску мрежу Русије како би је могли саботирати ако се, односно када се за тим укаже потреба. У споровима САД и Кине, улазак дигиталног гиганта „Хуавеја” на западна тржишта једна је од најосетљивијих тачака и Бела кућа се изузетно труди да убеди савезнике како би морали прибећи истој мери као она: забранити приступ тој компанији, оптуживаној да је „тројански коњ” кинеских шпијуна.