У част краљице цвећа

Ли­по­лист – Та­мо где ма­чван­ска рав­ни­ца гр­ли об­рон­ке Це­ра сме­стио се Ли­по­лист. Ме­сто ко­је је име до­би­ло по ста­ром сло­вен­ском, све­том и ме­до­но­сном др­ве­ту да­нас је по­зна­то по јед­ној дру­гој пле­ме­ни­тој биљ­ци – ру­жи. А у дру­гој по­ло­ви­ни ју­на, ка­да се из­ме­ша­ју ми­ри­си сто­лет­них ста­ба­ла, ко­јих је у овим шо­ро­ви­ма на сто­ти­не, и кра­љи­це цве­ћа из де­се­так ве­ли­ких ра­сад­ни­ка, у се­лу се одр­жа­ва фе­сти­вал „Ру­же Ли­по­ли­ста”. Та­ко је би­ло и про­те­клог ви­кен­да, по ју­би­лар­ни 25. пут.

За­гре­ва­ње за глав­ни фе­сти­вал­ски дан по­че­ло је дру­же­њем у дво­ри­шту Ми­ла­на Ма­рин­ко­ви­ћа у Ли­по­ли­сту, јед­ног од осни­ва­ча ма­ни­фе­ста­ци­је. Књи­жев­но ве­че су при­ре­ди­ли Гој­ко Бо­жо­вић, пе­сник и из­да­вач, до­бит­ник „Ко­чи­ће­вог пе­ра” и та­ко­ђе ви­ше­стру­ко на­гра­ђи­ва­ни пе­сник из овог ме­ста То­ми­слав Ма­рин­ко­вић. Цен­трал­ни део фе­сти­ва­ла одр­жан је у дво­ри­шту Основ­не шко­ле „Сте­па Сте­па­но­вић”, ко­ја но­си име слав­ног срп­ског вој­во­де, ко­ји је у Цер­ској би­ци, 1914. го­ди­не, ко­ман­до­вао из шта­ба сме­ште­ног упра­во у Ли­по­ли­сту. На тра­ди­ци­о­нал­ној из­ло­жби цве­ћа уче­ство­ва­ло је пе­де­сет из­ла­га­ча, а ово је би­ла и при­ли­ка да прoизвођачи и ди­стри­бу­те­ри раз­го­ва­ра­ју о мо­гућ­но­сти­ма за ме­ђу­соб­ну са­рад­њу, удру­жи­ва­ње и за­јед­нич­ки на­ступ на тр­жи­шти­ма.

„Ли­по­лист је одав­но пре­по­зна­тљив по про­из­вод­њи сад­ни­ца ру­жа, и то не са­мо у Ср­би­ји већ и у ве­ћем де­лу Евро­пе. Де­се­так ов­да­шњих до­ма­ћи­на го­ди­шње ис­по­ру­чи око ми­ли­он сад­ни­ца, око ко­јих пре­ко 800.000 бу­де за из­воз. Гла­во тр­жи­ште до са­да је би­ла Ру­си­ја, али се у по­след­ње вре­ме све ви­ше отва­ра­ју и зе­мље Европ­ске уни­је, по­пут Пољ­ске и Не­мач­ке. Про­из­вод­ња у ра­сад­ни­ци­ма зах­те­ва до­ста рад­не сна­ге ко­ја та­мо не­до­ста­је”, ка­же Ср­ђан Ми­тра­ши­но­вић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Шап­ца, ко­ја је ор­га­ни­за­тор ма­ни­фе­ста­ци­је.

Нај­ста­ри­ји и нај­ве­ћи ра­сад­ник у Ли­по­ли­сту по­се­ду­је по­ро­ди­ца То­па­ло­вић, ко­ја је сво­ју фир­му има­ла још 1931. го­ди­не. То­па­ло­ви­ћи су по­ку­ша­ва­ли и да ство­ре но­ве сор­те, што је ве­о­ма те­жак, ду­го­тра­јан и скуп по­ду­хват. У њи­хо­вом про­из­вод­ном асор­ти­ма­ну је би­ла и чу­ве­на „мар­шал­ка” (Мар­шал Ти­то), бе­ла ру­жа с цр­ве­ним ру­бом ко­ју су ство­ри­ли Фран­цу­зи и ко­ја је би­ла нај­про­да­ва­ни­ја кра­јем се­дам­де­се­тих и по­чет­ком осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка.

У по­сао с ру­жа­ма по­том су се укљу­чи­ли Ма­рин­ко­ви­ћи, Ми­ја­и­ло­ви­ћи и дру­ге по­ро­ди­це из истог ме­ста. Фор­ми­ра­но је и удру­же­ње про­из­во­ђа­ча „Ру­же Ли­по­ли­ста”, ко­је је с ТОШ-ом су­ор­га­ни­за­тор фе­сти­ва­ла. У ру­жич­ња­ци­ма овог се­ла да­нас ра­ди пре­ко хи­ља­ду љу­ди.

„Бо­је ру­же нај­ин­тен­зив­ни­је су у ју­ну, упра­во у вре­ме на­ше ма­ни­фе­ста­ци­је. Као и код мо­де, њи­хо­ва ак­ту­ел­ност је под­ло­жна про­ме­на­ма. Тре­нут­но су нај­тра­же­ни­је љу­би­ча­сте ни­јан­се”, ка­же нам Ми­лан Ма­рин­ко­вић, ко­ји ис­ти­че да је цр­на ру­жа и да­ље оста­ла нео­ства­ре­ни сан свих се­лек­ци­о­на­ра, ко­ји су нај­да­ље сти­гли до за­га­си­то­цр­ве­не ни­јан­се.

Он нам, та­ко­ђе, от­кри­ва да се од ру­жа мо­же до­бро за­ра­ди­ти: про­из­во­ђач­ка це­на на до­ма­ћем тр­жи­шту је око је­дан евро, у из­во­зу око по­ла евра, па у се­ло го­ди­шње стиг­не пре­ко по­ла ми­ли­о­на. За­ра­да на јед­ном хек­та­ру ру­жа јед­на­ка је про­фи­ту на 40 хек­та­ра ра­тар­ских кул­ту­ра.

Из­ло­жба цве­ћа је има­ла и свој так­ми­чар­ски део. Нај­леп­ши аран­жман ру­жа де­ло је ра­сад­ни­ка „Џа­гић” из Зве­зда. Мла­ди вла­сник Сло­бо­дан Џа­гић, ко­ји је пре три го­ди­не, по­сле за­вр­ше­не хор­ти­кул­ту­ре, по­чео про­из­вод­њу ре­за­ног цве­ћа, за фе­сти­вал је при­пре­мио „Ај­фе­ло­ву ку­лу” од ру­жа, по­што се Ша­бац по­но­си на­дим­ком „Ма­ли Па­риз”.

„На ста­ром има­њу мо­га пра­де­де Љу­бе по­ди­гао сам пла­сте­ник са 6.500 ру­жа. Ре­зни­це до­бро иду, про­да­јем их сва­ко­днев­но цве­ћа­ра­ма у Шап­цу, Бе­о­гра­ду, Ру­ми и Срем­ској Ми­тро­ви­ци. На је­сен пла­ни­рам да ши­рим про­из­вод­њу”, ка­же нам Џа­гић, за ко­га се већ са­да мо­же ре­ћи да је ушао у круг ве­ли­ких срп­ских про­из­во­ђа­ча ре­за­ног цве­ћа (два нај­ве­ћа има­ју по око 15.000 би­ља­ка).

У кон­ку­рен­ци­ји про­из­во­ђа­ча ру­жа за ква­ли­тет, асор­ти­ман и на­ступ, пр­ва на­гра­да је при­па­ла ра­сад­ни­ку „То­па­ло­вић”, дру­га „Ма­рин­ко­вић”, а тре­ћа „Џа­гић”. Нај­бо­љи ван про­из­вод­ње ру­жа био је ра­сад­ник „Пе­рић” из Ора­шца. Одр­жа­но је и так­ми­че­ње уче­ни­ка сред­њих по­љо­при­вред­них шко­ла у аран­жи­ра­њу, а пр­ве две на­гра­де при­па­ле су Сред­њој по­љо­при­вред­ној шко­ли у Шап­цу, а тре­ћа шко­ли „Ва­са Пе­ла­гић” у Ко­ви­ну.

По­себ­но при­зна­ње фе­сти­ва­ла „Дра­го­сла­вин пр­стен при­ја­тељ­ства”, ко­ји да­ру­је по­ро­ди­ца Ма­рин­ко­вић, ове го­ди­не при­пао је ар­хи­тек­ти Мил­ки Кр­сти­во­је­вић из Ре­ги­о­нал­ног за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у Ва­ље­ву. Кр­сти­во­је­ви­ће­ва је во­ди­ла ре­ста­у­ра­ци­ју Цр­кве Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Ли­по­ли­сту, по­диг­ну­те 1872. го­ди­не, ко­ја је про­гла­ше­на за спо­ме­ник кул­ту­ре од ве­ли­ког зна­ча­ја.

Че­тврт ве­ка при­вред­но-ту­ри­стич­ке ма­ни­фе­ста­ци­је „Ру­же Ли­по­ли­ста” обе­ле­же­но је пе­смом и игром. По­ред мла­дих фол­кло­ри­ста, по­се­ти­о­ци из свих кра­је­ва Ср­би­је, али и Ре­пу­бли­ке Срп­ске, има­ли су при­ли­ку да пра­те и кон­церт афир­ми­са­них чла­но­ва ша­бач­ког КУД „Абра­ше­вић” и ужи­ва­ју у му­зи­ци ор­ке­стра „Чи­ви­ја­ши”.