Губитак вољене особе води у депресију

Од депресије у свету пати око 320 милиона људи, а око 800.000 особа дигне руку на себе. У нашој земљи око 420.000 грађана пати од ове болести, а лекари истичу да је кључно на време потражити помоћ стручњака.

Жене чешће оболевају од депресије, појашњава Весна Костић, специјалиста клиничке психологије и психотерапеут из Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, за шта постоје биолошки и психолошки разлози. У биолошке спада предиспозиција у односу на хормонални статус, а у психолошке чињеница да су жене емотивније и да су више изложене стресу у различитим доменима. То се дешава због тога што се од њих очекује да буду добре мајке, супруге, професионалци на послу…

– Различити невољни догађаји нас уводе у депресивно стање, губици, растанак са вољеном особом, болести, смрт најближих и блиских људи. Психички живот се везује за мозак и информације које улазе у њега током живота, а то је наша индивидуална животна историја као и сталне стресне ситуације у које током живота упадамо – појашњава Костићева.

Особа која је депресивна обично има поремећај спавања, смањени апетит, губи значајно на тежини, има црне мисли, песимистичан став и сагледава само негативни аспект губитка или неуспеха. Не види никакав смисао живота, беспомоћна је да себи помогне и сматра да је будућност безнадежна. Као резултат таквог размишљања, особа почне да се повлачи у себе, негативно гледа друге, себе и живот. Повлачи се и од позитивних подстицаја, па је и средина у којој борави у складу са депресивним осећањем.

– Особа обично прво потражи помоћ од психолога јер јој је то некако мање страшно зато што одлазак код психијатра још увек представља стигму у нашем друштву. Приликом психотерапије особа треба да прихвати неки негативан догађај (губитак, неуспех) и да га интерпретира на несамопоражавајући начин, то јест да прихвати друге перспективе које су корисне и помажу особи да се избори са проблемом – наглашава наша саговорница.

Негативан догађај може да буде окидач за депресију, али и депресија као нездрава емоционална реакција може да буде повод да се развије још већа депресија и на тај начин се појављује депресивност као одговор постојеће болести. У том случају важно је обратити се психијатру који ће дати одговарајуће лекове и после одређеног времена, када се терапија искоригује, онда је психотерапија поново у интеракцији и психотерапеут ће кроз терапеутски рад на когницији, на измени постојећих мисаоних шема, а у вези са негативним активирајућим догађајем, или самом депресијом као нездравом емоционалном реакцијом, радити на томе да особа измени ирационална уверења о проблему рационалним. На тај начин ће депресију да замени тугом као здравом емоционалном реакцијом.