Јунак „црвених ђавола”

Српски фудбалски репрезентативац Немања Видић је био један од јунака Манчестер јунајтеда у финалу Лиге шампиона у Москви, против Челзија (1:1, 1:1, пеналима 6:5), одигравши свих 120 минута и буквално избацивши из игре Дидијеа Дрогбу (црвени картон у 116. минуту). Био је то реванш с каматом пргавом нападачу из Обале Слоноваче који га је пре неколико недеља, у првенственом дербију, крвничким ударцем бацио у руке лекара.

Видић је овом победом испунио још један од својих дечачких снова у којима су посебно место имали Црвена звезда и Манчестер јунајтед. Када је пре четири године прешао из Звезде у московски Спартак, за шест милиона евра, постао је најскупљи одбрамбени играч у историји првенства Русије. Пре две године преселио се из руске престонице у Манчестер за седам милиона фунти, да би чинио тандем халфова–торњева с Риом Фердинандом, најскупљим одбрамбеним фудбалером на свету (2002. плаћен 33 милиона фунти). Обојица су високи 189 цм и чине једну од најмоћнијих „брана” у светском фудбалу.

Играти за најбогатији клуб на свету – „црвени ђаволи”, према „Форбсу” – вреди 1.453.000.000 долара, још на тако одговорном месту, јесте огромна привилегија. Поготово када се зна да је у питању вероватно најпопуларнији клуб, који широм планете има око 330.000.000 навијача.

Као и за све важне ствари у вези са играчким кадром, и у Видићевом случају је прву и последњу реч имао сер Алекс Фергусон који је први тренер клуба од 1986. Када га је најавио као појачање, крајем 2005, истакао је да је „брз, агресиван и храбар центархалф, какве је клуб одувек имао на том месту”. Видић је оправдао велика очекивања, а недавно је уврштен у идеалан тим првенства Енглеске.

Рођен је 21. октобра 1981. у Ужицу. Отац Драгољуб је некада радио у ваљаоници бакра, а мајка Зора је банкарски службеник у Ужицу. Има и брата Душана. Са супругом Аном има сина Луку.

Фудбал је почео да тренира уз две године старијег брата Душана, када је имао непуних осам година. Први тренер му је био Милан Чанчаревић, а клуб – ужичко Јединство. Његови родитељи кажу да је „у школу ишао редовно, али да му је ипак фудбал био на првом месту”. Једини страх који је имао у детињству је био – да се не успава и не закасни на тренинг, па је ваљда због тога увек стизао на време. На тренинге је ишао и болестан, понекад и с температуром.

Са 12 година је прешао из Јединства у ужичку Слободу, а из ње две године касније у Црвену звезду, када се први пут одвојио од породице. У Београду је у почетку био смештен у хотелу „М” (што је можда и био „предзнак” за Москву и Манчестер). То су његовим родитељима, како су сами рекли деценију касније, били најтежи тренуци у његовој каријери.

После Јединства (1989–1993), Слободе (1994–1996) и Ц. звезде (1996-2004, 2001. на позајмици у суботичком Спартаку), играо је за московски Спартак (2004-2006).

За репрезентацију је одиграо 29 утакмица и постигао два гола. У квалификацијама за Светско првенство 2010. у Јужној Африци биће вођа одбране државног тима Србије.