Junak „crvenih đavola”

Srpski fudbalski reprezentativac Nemanja Vidić je bio jedan od junaka Mančester junajteda u finalu Lige šampiona u Moskvi, protiv Čelzija (1:1, 1:1, penalima 6:5), odigravši svih 120 minuta i bukvalno izbacivši iz igre Didijea Drogbu (crveni karton u 116. minutu). Bio je to revanš s kamatom prgavom napadaču iz Obale Slonovače koji ga je pre nekoliko nedelja, u prvenstvenom derbiju, krvničkim udarcem bacio u ruke lekara.

Vidić je ovom pobedom ispunio još jedan od svojih dečačkih snova u kojima su posebno mesto imali Crvena zvezda i Mančester junajted. Kada je pre četiri godine prešao iz Zvezde u moskovski Spartak, za šest miliona evra, postao je najskuplji odbrambeni igrač u istoriji prvenstva Rusije. Pre dve godine preselio se iz ruske prestonice u Mančester za sedam miliona funti, da bi činio tandem halfova–tornjeva s Riom Ferdinandom, najskupljim odbrambenim fudbalerom na svetu (2002. plaćen 33 miliona funti). Obojica su visoki 189 cm i čine jednu od najmoćnijih „brana” u svetskom fudbalu.

Igrati za najbogatiji klub na svetu – „crveni đavoli”, prema „Forbsu” – vredi 1.453.000.000 dolara, još na tako odgovornom mestu, jeste ogromna privilegija. Pogotovo kada se zna da je u pitanju verovatno najpopularniji klub, koji širom planete ima oko 330.000.000 navijača.

Kao i za sve važne stvari u vezi sa igračkim kadrom, i u Vidićevom slučaju je prvu i poslednju reč imao ser Aleks Ferguson koji je prvi trener kluba od 1986. Kada ga je najavio kao pojačanje, krajem 2005, istakao je da je „brz, agresivan i hrabar centarhalf, kakve je klub oduvek imao na tom mestu”. Vidić je opravdao velika očekivanja, a nedavno je uvršten u idealan tim prvenstva Engleske.

Rođen je 21. oktobra 1981. u Užicu. Otac Dragoljub je nekada radio u valjaonici bakra, a majka Zora je bankarski službenik u Užicu. Ima i brata Dušana. Sa suprugom Anom ima sina Luku.

Fudbal je počeo da trenira uz dve godine starijeg brata Dušana, kada je imao nepunih osam godina. Prvi trener mu je bio Milan Čančarević, a klub – užičko Jedinstvo. Njegovi roditelji kažu da je „u školu išao redovno, ali da mu je ipak fudbal bio na prvom mestu”. Jedini strah koji je imao u detinjstvu je bio – da se ne uspava i ne zakasni na trening, pa je valjda zbog toga uvek stizao na vreme. Na treninge je išao i bolestan, ponekad i s temperaturom.

Sa 12 godina je prešao iz Jedinstva u užičku Slobodu, a iz nje dve godine kasnije u Crvenu zvezdu, kada se prvi put odvojio od porodice. U Beogradu je u početku bio smešten u hotelu „M” (što je možda i bio „predznak” za Moskvu i Mančester). To su njegovim roditeljima, kako su sami rekli deceniju kasnije, bili najteži trenuci u njegovoj karijeri.

Posle Jedinstva (1989–1993), Slobode (1994–1996) i C. zvezde (1996-2004, 2001. na pozajmici u subotičkom Spartaku), igrao je za moskovski Spartak (2004-2006).

Za reprezentaciju je odigrao 29 utakmica i postigao dva gola. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi biće vođa odbrane državnog tima Srbije.