Икари мале краљевине

По сценарију Миодрага Илића, у режији Петра Ристовског, београдскa продуцентска кућа „Ари-филм” припрема реализацију филма и ТВ серије „Авијатичари”, с намером да овим пројектом буде обележено 110 година од оснивања Војног ваздухопловства Краљевине Србије. Мала балканска краљевина била је међу првим државама у свету које су увеле ваздухопловство у своје оружане снаге.

Аутор овог амбициозно замишљеног пројекта, који је добио подршку Војске Србије, Миодраг Илић, био је током живота увек између позоришта и новинарства, углавном на ТВ. Био је први заменик главног и одговорног уредника Радио ТВ ревије, оснoвао je Програм за иностранство РТС и, што је посебно важно, био је управник Београдског драмског позоришта и директор Драме Народног позоришта у Београду. Написао је 29 драма, четири романа, добио 19 књижевних и публицистичких награда. Недавно је у Театру Мадленијанум изведена премијера обнове његове драме „Казанова против Дон Жуана”, а сада се одважио да напише нови, трећи филмски сценарио. Реч је о атрактивном пројекту под насловом „Авијатичари”, о првим српским авијатичарима, шесторици младића који су у Другом балканском, потом и у Првом светском рату, показали чудесну храброст и вештину у акцијама тек основаног српског ратног ваздухопловства. Цео пројекат је замишљен као српско-француска копродукција. Филм ће режирати Петар Ристовски, а у плану је и продукција истоимене телевизијске серије.

– Године 2022. навршиће се 110 година од оснивања Војног ваздухопловства Србије, елитног рода оружаних снага мале краљевине, који је то био и остао у потоњим преломним периодима историје, све до данас када се поносимо нашим пилотима који управљају најмодернијим летелицама надзвучних брзина. Изузетна је прилика да се држава Србија, народ и његова војска одуже пионирима нашег ратног ваздухопловства, да играним филмом и ТВ серијом одамо захвалност тим неустрашивим момцима, „шесторици величанствених”, који су своју младост, снове, љубав према домовини и слободи уградили у темеље српске војне и цивилне авијације – каже Илић. – Реч је о шесторици младих људи, већином сељачића, подофицира, суочених с узнапредовалом техником почетком 20. века, с изазовом да се вину у небеске висине као нови Икари, што је била велика и опасна пустоловина, али и прихватање романтичног заноса једне генерације жељне напретка и спремне да брани Србију у годинама анексионе кризе и одлучне да Балкан коначно ослободи вишевековне турске окупације.

Пратећи судбину Михајла Петровића, Јована Југовића, Миодрага Томића, Живојина Станковића, Милоша Илића и Војислава Новичића, кроз пилотску обуку у Етампу близу Париза, овај филм ће гледаоце увести у политичке и друштвене околности, упознајући их с мисијом водећих политичара и војних стратега оног доба (краљ Петар Карађорђевић, војвода Путник, генерал Степа Степановић, министри, дипломате, француски генерали...). Драматично савладавање летења, трагикомичне перипетије полетараца, али и доживљаји у њиховом приватном животу, љубави, прељубе, судари с убаченим аустријским шпијунима, међусобни сукоби и надметања, трауме првих борбених искустава, сплет аутентичних историјских збивања, чиниће ово филмско остварење узбудљивим, али и много више од тога: биће то снажна афирмација Србије, њеног историјског места у пресудним збивањима у 20. веку, афирмација српског оружја и ратних заслуга, афирмација савезништва с Француском, афирмација ваздухопловства као репрезентативног елемента угледа једне земље.

Радња филма покрива период од године 199. тачније од времена колебања и борбе мишљења о томе да ли увести авијацију у војску или не, преко обуке првих авијатичара у Француској, закључно с учествовањем авијације у Другом балканском рату, првим бомбардовањем из ваздуха (ручним бомбама!) и погибијом Михајла Петровића, прве жртве овог рода војске на ратном задатку.

– Наизглед скуп и сложен, овај пројекат уствари не изискује изузетно велика финансијска средства: у Француској постоји компанија која изнајмљује аероплане типа „фарман” и „блерио”, аутентичне моделе који могу бити изнајмљени за краћи период снимања; наши моделари могу да израде јефтине моделе истих таквих летелица за снимање на тлу; ваздушне операције снимале би се помоћу дронова – вели Миодраг Илић. – Такође, мишљења сам да реализација ТВ серије „Авијатичари” треба да буде у копродукцији с партнером у Француској. Ипак, успех овог подухвата зависиће од активног учествовања и помоћи државе, војске, удружења летача, стручњака у ваздухопловству, моделара, историчара. Ово је велики друштвени и уметнички подухват од капиталног значаја за афирмацију Србије, њене херојске прошлости и њеног припадања цивилизацијски напредном делу човечанства, за понос свих нас данас.

Изазов за редитеље и глумце

Миодраг Илић је писао телевизијске драме („Коперник или човек који је зауставио Сунце”, „Операција”...). Драматизовао је за Београдско драмско позориште познати роман Милана Кундере „Шала”, чија је премијера у Београдском драмском позоришту 1978. године изазвала политички потрес у Југославији. Превео је с енглеског драму „Непријатељ народа” Х. Ибзена у доради Артура Милера, и с италијанског драму „Ема удова Ђокаста” Алберта Савинија, које су изведене на београдским сценама с великим успехом. Публика памти Илићеве драме „Пуч” („Душан Силни”), „Апис”, „Пред слепим зидом”, „Кафана у луци”, „Валцер поручника Нидригена”... А од посебног су значаја два Илићева биографска драмска текста – „Жанка” и „Јеретик”(о филозофу Баруху де Соинози), који му је донео Нушићеву награду.

Илићев драмски опус, обиман и разноврстан, одликују чврст драматуршки склоп, вештина у вођењу радње, узбудљиви преокрети, пластично приказани карактери, жив и ефектан дијалог, а хуманистички ангажман аутора у најширем смислу, поетичност и сликовитост текстова, универзалност мотива и критички набој против грешака и лудила овог света, чине га изазовним за редитеље и глумце.