Престоница у замршеном саобраћајном клупку

Из најбољих намера стручњаци и градски челници у другој половини 20. века осмислили су појам нови београдски железнички чвор. Али, уместо да се његовим оспособљавањем унапреди путовање возом, овај недовршени чвор нарочито у последњих годину дана постао је један од разлога што су житељи главног града, туристи и гости запали у компликовано саобраћајно клупко из кога се с муком испетљавају.

У саобраћајни чвор нису се упетљали својом вољом, већ због инфраструктурних амбиција надлежних од којих је тек делић заживео на терену, а многе су се преклопиле и никако да се заврше. Јер да су до данас окончани пројекти који су најављивани претходних година, гужве, колапси и збуњеност путника не би овог лета били свакодневна слика…

Савски амфитеатар који је деценијама био синоним за брз и једноставан прелазак са међуградских возова и аутобуса на градски превоз, што је нарочито било важно људима који не познају главни град, сада је – супротност. Постао је синоним за збуњеност путника.

Саобраћајном чвору у коме су се нашли путници, осим прошлогодишњег затварања Главне железничке, допринела је и прошлонедељна селидба долазних перона БАС-а, све чешће муке са таксистима и силне истовремене обнове саобраћајница.

Када оде последњи воз…

Последњи воз са Главне железничке станице на Савском тргу отишао је на данашњи дан пре 12 месеци. Џабе вишемесечни вапај путника и стручњака да се не затвара функционална и јавним превозом одлично повезана станица са свим деловима града. Победио је наставак ширења „Београда на води”. Све би било у реду да је ту станицу наследила потпуно опремљена нова. Али, 1. јула прошле године највећи део путничког саобраћаја преузела је станица „Београд центар”, а део и деценијама заборављени, у шуму ушушкани Топчидер. Тада су кренуле муке путника који користе железницу, а које и данас трају. И даље једва проналазе Прокоп и Топчидер и уз силна довијања једва са ових станица стижу до центра. Јер нова централна станица јавним превозом је лоше повезана са остатком града. Од свега раније најављеног, као што су станична зграда, комерцијални садржаји и приступ из правца нишког ауто-пута, Прокоп данас има сређене пероне, приступ из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића и два лифта. Станична зграда за коју су надлежни у држави у јануару 2016. најављивали да ће бити изграђена до 2018. као „права европска лепотица”, још се чека.

За градњу станице формирана је радна група, обезбеђена је грађевинска дозвола, а процењена вредност пројекта је 48 милиона евра. Али на терену за сада – без помака. Нема ни Данаца и Холанђана које су пре три године градски челници најављивали као заинтересоване за градњу садржаја на плочи Прокопа. Разлог за то што се надлежнима не жури је, вероватно, што се „Београд центар” тренутно не користи пуним капацитетом јер је због обнове пруга, поготову оних ка северу земље, укинут добар део путничког саобраћаја.

Главобоље због нових долазних перона

Станица БАС-а, уз доскорашњу Главну железничку друга важна саобраћајна карика у Савском амфитеатру, за сада некако одолева. Али, и она би баш овог лета или јесени, као и Главна, отишла на странице престоничке саобраћајне историје да се остварила најава из 2017. тадашњег градоначелника Синише Малог. Пре две године он је истакао да ће престоница у Блоку 42 овог лета добити савремено аутобуско здање тик уз железничку станицу на Новом Београду. У међувремену је почела градња анекса будуће аутобуске у Блоку 42, али не и зидање саме станице и перона. Мало ко се сећа да је у јеку изборне капање за градске изборе фебруара 2018. најављено да крећу озбиљнији радови на плацу нове станице, чија ће градња, како су се тада хвалили градски оци, бити завршена овог лета. Како је недавно указао заменик градоначелника Горан Весић, први обриси будуће станице БАС-а видеће се у септембру, а наредне године град ће се бавити проширењем саобраћајница око станице.

Иако то значи да ће бар још годину и по до две да одолева БАС у Карађорђевој, и он попут железнице, већ задаје муке путницима. Нарочито од прошлог викенда када су долазни перони, опет због „Београда на води”, пресељени недалеко од перона некадашње Главне железничке, а дојучерашњи су већ отишли под багере. Већ седам дана путници, али пре свега они који по њих долазе, негодују. Највише им, чини се, смета што су долазни перони увучени, неуочљиви издалека, што је пут до њих лоше обележен.

– Извините, јесу ли овде долазни перони? – питала је сумњичаво једна госпођа нашег репортера, док је погледом пратила којим правцем се крећу остали.

Јер, на путу до долазних перона морају да савладају лавиринт између „леђа” БАС-а и старе Главне железничке.

– Супруга и ја смо се једва снашли... Долази нам рођака, али смо лутали јер нигде нема табле. А сада седимо на бетонским кантама, нема ни клупа. Добро је што је постављено 12 контејнера, али како нико није мислио на клупе? Има пуно старих који не могу дуго да стоје – замера изнервирани суграђанин са Новог Београда.

Таксисти се уобразили

Савски трг је био добра саобраћајна веза и због тога што су на њему путници који стижу у Београд очас посла могли да ухвате такси. Али, већ неко време је и то упитно. Београђани се месецима жале да не могу да добију возило када позову такси удружења са аутобуске станице, да се на то неретко чека више од пола сата, а проблем имају и они који тек што су допутовали покушавају да ухвате такси на Савском тргу.

– Пре неколико дана морала сам што пре тетку да одведем у Антифашистичке борбе. Отишла сам код првог таксисте у реду а он ме је одбио када сам рекла где треба да идем. Онда сам отишла код другог који је рекао да не зна где је та улица, што ме је шокирало јер знам да имају навигацију. Али највећи безобразлук доживела сам када ми је трећи напамет рекао да може, али за 1.500 динара, што је прескупо и није по тарифи – наводи Сарајка Сандра.

Да многе њихове колеге не раде како треба, потврдило нам је и више таксиста са којима смо разговарали.

– Није чудо што људи тешко добијају возило када назову јер, иако се води да у Београду има 6.500 таксиста са дозволом, ради свега 3.000 до 3.500. Одавно причамо да треба да се уради евиденција ко заиста ради, а ко не. Да се онда ангажују сви они возачи који су одавно положили за вожњу по Београду, а који дуго чекају на то – указује један од таксиста.

Како каже, проблем за таксисте, као и за друге возаче, јесте што су многе улице тренутно раскопане, али додаје, то никако није оправдање.

– И после се наше колеге жале што путници иду у „Кар го”. Па они се, колико чујем, јављају из прве, не праве проблема око одредишта, љубазни су. А морамо признати да добар део таксиста тиме не може да се похвали – искрен је таксиста који је желео да остане анониман.

Јавни превоз претумбан

Све ово можда би било лакше путницима да јавни превоз већ дуже није претумбан. Више од 30 линија градског превоза тренутно је укинуто, скраћено или преусмерено, због радова на саобраћајницама. То многим корисницима јавних возила у свакодневном савладавању престонице задаје огромне муке. Један од главних проблема је што људи када уђу у превоз не знају да ли ће упасти у колапс, који је постао свакодневица, нити колико времена ће им бити потребно да стигну на одредиште. Уместо проточних саобраћајница, улице у главном граду попут Кнеза Милоша, Таковске, Булевара краља Александра, Дечанске, новобеоградских булевара… постале су уска грла. Томе је пре свега допринело преклапање великих обнова Трга републике, Карађорђеве и улица на потезу од Рузвелтове до Зоо врта, чија је реконструкција првобитно требало да буде још прошле године.

Ово преклапање и дуго трајање радова на саобраћајницама трн је у оку грађанима којима су свакодневне активности знатно поремећене.

– Само нека се надлежни у граду провозају градским превозом, па ће онда ваљда схватити зашто сваки дан гунђамо – била је претходних дана порука једног од наших читалаца.