Откривање болести уз помоћ мириса

Да ли можете везаних очију да препознате мирис своје мајке, партнера или блиског сарадника? Свако од нас има „мирисни отисак” састављен од хиљаде органских компоненти. Ти молекули носе у себи наша обележја – године, генетику, животни стил, место из којег потичемо па чак и метаболичке процесе који се одражавају на наше здравље. Стари грчки и кинески медицинари користили су мирис пацијента да би поставили дијагнозу. Модерна медицинска истраживања потврђују да мирис нечије коже, задах, телесне течности могу да укажу на болест, пише „Њујорк тајмс”.

Али нема сваки стручњак нос као прецизан инструмент, а пси, иако су некад у стању да нањуше особу оболелу од рака, умеју и да погреше. Због тога су истраживачи деценијама покушавали да пронађу начин за стварање посебног мирисног сензора који би поуздано утврдио дијагнозу.

„Захваљујући модерној технологији данас радимо велике клиничке студије чији подаци доказују значај одређених мириса”, каже Били Бојл, председник одељења операција у „Овлстону”, произвођачу хемијских сензора у Кембриџу.

Бојл је основао компанију са два пријатеља 2004. године како би развили сензоре за откривање хемијског оружја и експлозива, а ангажовала их је и америчка влада. Када је његовој девојци Кејт Грос 2012. откривен рак дебелог црева, истраживања је усмерио стварање медицинских сензора намењених за детекцију малигних ћелија. Гросова је умрла 2014. године, а „Овлстон” је уложио 23,5 милиона долара за ангажовање стручњака на усавршавању технологије анализа мириса. Британски Национални центар за здравље изабрао је и три хиљаде пацијената за клиничка истраживања, то јест тестирање „Овлстонових” сензора за дијагнозу рака плућа. Сензор је у ствари силиконски чип који се качи на метално лежите и танку златну електроду. Подсећа на СИМ картицу мобилног телефона, а ради као „хемијски” филтер. Молекули мириса прво се јонизују, а затим златна електрода служи за откривање само мириса који су интересантни за дијагнозу.

„Софтвер можете да програмирате да тражите разна обољења. Ми га користимо за откривање рака дебелог црева, а наши партнери помоћу њега траже, на пример, хроничну болест црева”, каже Бојл.

Сличну дијагностичку технологију развио је израелски хемијски експерт Хосам Хаик. Истраживање је почео пошто му се колега разболео од леукемије, а сензори које је направио прво су се користили за сам третман лечења.

„Схватио сам колико је значајна рана дијагноза болести”, објашњава овај професор на израелском Техничко-технолошком институту који је креирао посебну „мирисну машину”.

Овај уређај састоји се од сензора састављених од златних наночестица које са посебним молекулским рецепторима „хватају” одређене биомаркере из издаха пацијента. Ови биомаркери се обрађују и шаљу у компјутер који затим открива мирис и утврђује да ли постоји одређено обољење. На овај начин могу да се детектују 17 различитих обољења са 86 одсто прецизности.

У САД тимови истраживача са одређених института и хемијских центара добили су у фебруару 815.000 долара како би унапредили рад на прототипу мирисног сензора који може да открије рак јајника.