Madame Hollywood

Године 2001. тамнопути продуцент и диск џокеј из Детроита Felix Da Housecat објавио јеалбум под називом „Kittenz And Thee Glitz”. Од тада, а дефинитивно након и-пи плоче „Madame Hollywood” (2002) музички електроаранжман освaјa нову територију. До тада оријентисан углавном ка људима чији се музички афинитети не подударају до краја са централним тенденцијама поп музике („main stream”), он „након Феликса” добија црту која гараније није карактерисала – ексклузивитет.

Бум који је Феликс изазваопредставља јасан индикаторстања свести глобалне популације.Зашто? Његово најпознатије остварење је песма „Madame Hollywood”. Текст, у комбинацији са једноставном, алидекадентном мелодијом, твори филозофско-естетску целину која погађасаму срж идеолошке основе савременецивилизације. Песма почиње речима „Сви желе да буду Холивуд(у овом контексту, реч Холивудје метафора за глобалну звезду шоубизниса). Тако Феликс поставља тезу која се тиче снова стотина милиона људи широм света.Начин на који он то чини је недвосмислен, без простора за супротно мишљење, што је предност порука одашиљанихпутем културе. Речи које следе: слава, таштина, гламур, трачеви потврда су претходно изнесеној тези. Доказивање је непотребно. Рефлекторима није могуће одолети, то „сви знамо”. Појединац ће доводити у питање многе аспекте статуса звезде, једино из позиције која не подразумева поседовање истог. Али, све ово јесамоприпрема за напад. Касније изнесеним речима – кажеш да нисам андерграунд, али (зато) јесам богат, познат, ташт, гламурозан – Феликс, опет недвосмислено, установљава актуелни вредносни поредак као једини иманентан људској природи. Између редова, порука гласи: богатство и слава на првом месту! Није важно како ни да ли то заслужујете, већ да до тога дођете. Остало се не рачуна. Финални, разорни ударац неистомишљеницима, задаје серечима ја сам (предмет) прича, ја сам звезда. Готово насилнички, свестан моћи савременог индивидуализма који стоји иза њега, са краљевске висине и природне дистанце, он подсећа ко одлучује, ко креира критеријуме!Јер чему уосталом служе те вечите примедбеупућене креаторима централних трендова у култури, како њиховизраз не носивредност већбаналност и простоту? И ко су ти мали људи који доводе у питање звезду глобалног шоу-бизниса, иза које су милиони обожавалаца – дакленовац, утицај и моћ. Феликсов одговор је јасан: они сунебитни.

Уз напомену даза тачно 100 секунди, колико траје вокалнидео ове песме, у оригиналној верзији траје 2,52 минута, речи „ја” и „мој” бивају изговорене 15 пута, апосматрано кроз призму култног статуса који је задобила у најкраћем року, може се констатовати да „Madame Hollywood” представља истинску химну екстремног индивидуализмасавременог света, којим се легитимише став апсолутне себичности појединца. „Усвојите владајуће вредности, гризите, грабите”, каже Феликс. Понашајте се помоделу унапред датом, искористите предности истог без сувишног размишљања оузгредним аутпутима, уклопите се у систем и бићете срећни. То је боље него да превише размишљате и будете несрећни.

Наравно,Феликсова политичка тежина, сама за себе, није довољна да промени ишта кључно. Па иако је „Madame Hollywood” извршилаприметан утицај, што није ништа ново, поп културасве вишеуобличававредности и на тај начин утиче на политику – она јесамо једна у дугом низу естетских форми које нас данас вуку ка „врлом новом свету”. То је свет у коме ће националне границе нестајати, док ће се са етничкими културним баријерама то дешавати много спорије. Свет у коме ће тежиште друштвене моћинаставити да прелази са држава на корпоративне структуре, у коме мали играчи неће имати много шансе да преживе. За многеје то прихватљиво, чак и једино пожељно, мада је међупоборницима овакве будућностимањина оних који свесно следе лични интерес. Већинапросто неуочава замкеперфидног концепта високотехнолошкогтоталитаризма, који из њега претећи израњају. Насупрот таквима, за политичке „медиевалисте” који још верују у свет настао након Вестфалског мира,предоченаперспектива је ужасавајућа. Ко је читао Орвела, Хакслија и Асимова, разумеће сигурно. Као и, надам се, многи који нису.

специјалиста права ЕУ