Нема плата, али таксе обавезне

Зрењанин – Транзиција још увек задаје ударце. Најчешћи и најболнији су они које примају радници. Тако је зрењанинска путарска фирма „Војводинапут” одавно престала да ради, на крају је и банкротирала, а радници још увек нису нашли мир. Чак ни они који су се у међувремену запослили. Без обзира на то што је суд пресудио да запослени приме надокнаде за неисплаћене плате, нико то није добио. Али, зато су извршитељи „скочили” на имовину радника, јер они дугују за судске таксе. Пракса, изгледа, показује да је најважније да се намири држава, а радницима како буде.

Миодраг Штрбац се жали попут свог обесправљеног презимењака Давида из познатог Кочићевог дела. Предузеће „Војводинапут”, у коме је радио, запало је у проблеме, најпре је исцрпљено, па онда и продато, затим ушло у стечај и на концу банкрот, а њему и његовим друговима остало је дужно скоро двадесет плата. Били су присиљени да туже фирму у којој су радили па остали без посла. Суд је пресудио да им се исплати одштета, која, с каматама, за Миодрага износи 403.000 динара. Међутим, нико од радника, па ни он, није добио још ни динара од расподеле имовине пропале фирме, али су зато судски извршитељи почели да принудно наплаћују њихове обавезе за судске таксе. Зрењанински Штрбац, који је добио отказ након 15 година рада у овдашњој путарској фирми, каже да није имао пара да плаћа таксе, а њему, као и другим оштећеним радницима, није било логично да плаћају таксе, а новац који им је досуђен није био ни близу. Један извршилац му је тражио 27.000 (19.000 за дуг за таксе, а 8.000 за услуге), други 16.000 (10.500 за дуг и 5.500 за услуге).

– Нису пристајали да плаћам на рате, а имам и рате за кредит. Знам да по закону не смеју да ми узимају више од три четвртине плате, а однедавно више од половине примања. Међутим, не вреди. Све ми покупише, па нисам имао да платим воду и неки дан су ми је искључили. Очекујем да дођу и електричари да искључе струју. Због тога сам са супругом отишао у село Сутјеска код њених родитеља – каже Миодраг Штрбац и јада се да је опет могуће да остане без посла, јер је аутомобил за такси службу, у договору с удружењем, почео да отплаћује на кредит.

У зрењанинском Привредном суду, где се води поступак ликвидације „Војводинапута” кажу да имају разумевања за раднике где год је то могуће, а да се не крше закони. Радници, као разлучни повериоци, имају предност и стављени су у први исплатни ред у деоби имовине. Опет, у Основном суду, у вези с таксама, кажу да се оне морају платити у року од осам дана, јер је такав закон, али да се излази у сусрет онима који траже плаћање на рате. Међутим, има и оних који то и не траже или не предочавају да имају проблеме. Милан Галоња, судски извршитељ на кога се Штрбац жали да је био исувише крут, вели да он извршава судске одлуке.

– Радници су револтирани па често неће да приме пошту ни решење и онда избегавају уплате. Али закон је закон – каже овај извршитељ и додаје да је и сам у транзицији остао без посла.

Безвољни и разочарани Миодраг Штрбац јадикује да би он све платио, али да му се да разуман рок и да дугове измирује у ратама.