Богата историја Ратничког дома

На кровној тераси Дома Војске Србије приређена је свечаност посвећена историји и традицији овог здања, које се некада звало Ратнички дом, и богатој уметничкој збирци коју баштини. Том приликом представљени су фото-монографија „Ратнички дом”, аутора Николе Марића и Вељка Ђурића, и каталог „Уметничка збирка Дома Војске Србије”, који су приредиле историчарке уметности Ирина Томић, Оливера Вукотић и Вера Грујић, под вођством историчара уметности Николе Кусовца.

Фото -монографија „Ратнички дом” осветљава део историје организовања културних догађаја у војсци од оснивања прве Официрске читаонице са касином (1882. године у згради на Теразијама), затим Дома официра, који је наменски изграђен на Цветном тргу 1888, а настао раздвајањем читаонице и касине, преко Дома официра београдског гарнизона, до изградње некадашњег Ратничког дома – данас Дома Војске Србије. Идеја о изградњи Ратничког дома настала је  1923. године на иницијативу Удружења резервних официра и ратника. Зграда је урађена према пројекту професора и архитеката Јована Јовановића и Живојина Пиперског.

Дом је основан у спомен и славу палих бораца у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912. до 1918. године.

О значају овог догађаја говорио је директор Медија центра „Одбрана”, пуковник Стевица Карапанџин. Он је истакао да су Ратнички дом, како се некад звао, или Тврђаву на позоришном тргу, како се обично говорило, зидали ратници, са жељом да заувек сачувају част и славу, извојевану у голготи Великог рата.

Фото-монографија прати и послератни развој Дома, који је од 1946. носио назив Централни дом Југословенске армије, од 1965. године Дом Југословенске народне армије, од 1992. Централни клуб Војске Југославије, а од 2003. године Централни дом Војске Србије и Црне Горе. Данашњи назив Дом Војске Србије носи од 2006. године.

У музичком програму учествовали су Небојша Мастиловић са ауторском духовном музиком, Прво београдско певачко друштво, чији су чланови 1932. певали на усељењу Ратничког дома, Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”, а одломке из монографије читали су глумци.