Тоне отпада запушиле канале

У дренажним каналима Панчевачког рита из којих је пре десетак дана уместо да отиче вода надирала и плавила леви део обале Дунава, тренутно је нема ни четрдесетак центиметара. Део канала где је за време обилних падавина било критично очишћен је, што је омогућило води да отече и да се земља исушује. Из запушених канала извађене су тоне и тоне земље и муља, пластике, бетона, тракторских и аутомобилских гума, флаша, стабала, разног отпада...

Али чишћење „неуралгичних тачака” на мрежи није довољно да би се решио проблем за око 150.000 људи колико их живи у овом делу Палилуле. Због тога ће влада, највероватније у четвртак, донети посебну одлуку да би се овај чвор који постоји тридесетак година распетљао. Биће, како сазнајемо, издвојено око двеста милиона динара за чишћење каналске мреже, обнову црпне станице „Рева”, уклањање објеката изграђених на мрежи, прављење нових пропуста на каналима, ширење оних који су затрпани, а један део канала биће усмерен у цеви.

– Овом одлуком планирано је да се очисти око 150 километара мелиорационих канала у урбаној зони рита. Уредба ће обухватити најугроженије месне заједнице леве обале Дунава – Овчу, Борчу, Крњачу, Котеж... На овом месту где су никла насеља била су поља испресецана дренажним каналима. Људи су их затрпавали земљом, бетонирали, преграђивали, на њима градили куће... То непланско насељавање није пратила потребна инфраструктура па су мелиорациони канали постали колектори кишне и фекалне канализације. Помоћу гума и бетона житељи су правили своје изводе за отпадне воде и то различитих профила и на неодговарајућим дубинама. Све је то утицало да на левој обали Дунава приликом недавне непогоде када је пало 104 литра кише добијемо катастрофу – објашњава Јован Баста, директор водопривредног предузећа „Сибница”.

А проблеми на левој обали Дунава, према речима добрих познавалаца прилика у овом крају, почели су непланском изградњом насеља.

– На овом простору некада су староседеоци имали поља која су у шали звали зетовске њиве јер су их у мираз добијале кћерке. Када су деведесетих година почели да се досељавају људи, „зетови” су почели за јефтине паре да распродају поља. Многи су их куповали мислећи да добијају добру земљу, а нису ни знали зашто се ту налазе канали па су их не размишљајући затрпавали. Када су се деведесетих година први пут догодиле непогоде, овај крај нарочито око садашњих улица Павла Илића, Великохочке, Петковачке... данима је био под водом. Због тога су запослени из предузећа „Сибница” уместо затрпаног и кућама „окићеног” постојећег канала на овом простору изградили нови. Али ту није био крај проблемима. Насеље се ширило па се ситуација са прављењем нових канала поновила још два пута – прича један од људи који добро познаје овај крај.

У Панчевачком риту, коме припада и овај део Палилуле, постоје четири централна канала за одвод воде ка Дунаву – Сибница, Борчански преток, Визељ и Каловита.

Они су жиле куцавице дренажног система. Сви ови канали и каналићи гравитирају према црпним станицама „Овча”, „Рева”, „Борча”, а по потреби се за насеље Овча укључује црпна станица „Јабука”.

– Вода из овог подручја не може да отекне у Дунав јер земљиште нема потребан нагиб. Због тога она мора механички помоћу пумпи да се пребацује у реку. Када је пре неки дан овај крај поплавио, пумпе на црпним станицама радиле су шест дана по 24 сата дневно. На терену је била сва механизација коју имамо, а сваки дан на чишћењу канала и простора око црпних станица учествовало је по педесет људи. У помоћ су нам притекли и радници „Београдског водовода и канализације” и других градских предузећа – каже Баста.

Воду усмеравали у тракторске гуме

Рад на терену био је отежан не само због обимног посла већ и због необичних нарави и начина размишљања појединих житеља. Многи нису желели да радницима кажу где су им одводни канали. Неки од њих нису дозвољавали ни улаз у дворишта, а многи су покушавајући да добију што више дворишног простора канале смањивали или бетонирали па се није знало ни где су. Било је случајева да су неки суграђани каналску воду уместо у бетонске цеви усмеравали у једне до других постављене гуме. Само у једном дворишту у дужини од пет метара радници „Сибнице” су багером извадили двадесет тракторских гума.