Науком до лакшег програмирања

Пре неколико деценија компјутери су били знатно скупљи и већи него данас. Напретком технологије ситуација се променила и унела компјутер у велики број домова. Рачунари су постали мањи, јефтинији и лакши за употребу. Временом је олакшан и рад научника који преко рачунара лакше проучавају структуру ћелије, орбитирање планета у свемиру и кретање других небеских тела. Међутим, развојем технологије почела је производња огромног броја података које компјутери морају да анализирају да би дошли до потребних научних сазнања. Научници који проучавају те податке често се боре са претерано компликованим софтвером који покреће брзе рачунаре, преносе електронски медији.

Како би бар мало решио велики проблем, компјутерски стручњак са Стенфорда Алекс Ајкен створио је нови програмски језик назван „Ентер Риџент” (Enter Regent).

„Риџент” олакшава употребу суперрачунара и омогућава научницима да их користе без потребе да буду стручњаци за програмирање. Данашњи суперрачунари много су компликованији у односу на некадашње. Њих чине хиљаде спојених микропроцесора који раде заједно.

Научници за програмирање најчешће користе програм Це++, програмски језик који је измишљен пре 40 година. До данас главни део рачунара био је процесор који је радио прорачуне. Међутим, данас су у раду рачунара постали битни и графички процесори који су се некада користили за контролу пиксела на мониторима рачунара и побољшање квалитета слике приликом играња компјутерских игрица. Сада и они паралелно обрађују велики број података. У исто време, модернизован је и програм Це++ како би могао да прати хардверске промене. Међутим, наглом модернизацијом хардвера и софтвера овај програм постао је веома компликован за употребу. Из тог разлога измишљен је „Риџент” који знатно олакшава рад програмерима.

Елиот Слотер, научник са Стенфорда који је такође радио на развоју „Риџента” и другог програма званог „Лиџн” (Legion), каже да имплементација овог програма програмерима штеди и време и новац, јер подаци не морају да се премештају на рачунар. Компјутери троше енергију која уопште није јефтина. Осим тога, енергија потребна за премештање података може да кошта и сто пута више од енергије потребне за саме прорачуне тих података.

Велики експерименти често се заснивају на прикупљању огромне количине података. Слотер каже да, рецимо, током експеримента који траје свега 15 минута, у свакој секунди може да се прикупи и до 20 ди-ви-ди дискова пуних података. Чак и када бисмо брзином светлости те податке пребацивали с мерних инструмената на рачунар, могло би да дође до застоја који би успорили анализу. Он додаје да је данас најбитнија одлука програмера где ће да ускладишти те податке.

Предвиђања су да би програми „Риџент” и „Лиџн”, ако почне масовнија примена, могли значајно да уштеде новац, јер програмерима дају потпуну контролу избора где ће да се нађу подаци који чекају на прорачуне.

Ово је нови начин програмирања тако да ће бити потребно доста времена да научници прихвате и примене у свом раду иновативну технологију.

Ипак, два фактора иду у прилог новом програму. Први је да се хардвер стално усавршава. Други је да чак и веома искусни програмери мисле да је тренутни систем програмирања компликован и питају се да ли можда постоји неки лакши начин. Можда ће нови програм ускоро дати одговор на њихово питање.