Здравствено осигурање за све

Компанија ДДОР Нови Сад представила је свој нови облик осигурања – добровољно здравствено осигурање, под звучним називом „Здраво да сте!” („Политика”, 22. јун). Овај облик здравственог осигурања нуди три врсте полиса, и то: за ванболничке, за болничке и за најбоље здравствене услуге, по цени полисе осигурања од 1.000 до 100.000 евра, тако да корисници могу да бирају. За овакву понуду, наравно, не може се рећи да је неприхватљива, јер то раде и многе земље развијеног света, с тим што је у развијеним земљама – за разлику од наше, где се живот већине грађана своди на „преживљавање” – животни стандард на много вишем нивоу, па су њихови грађани у могућности да бирају и плаћају приватно здравствено осигурање.

Иницијатива и понуда компаније ДДОР Нови Сад изнова подстиче на питање шта држава Србија треба да учини да се здравствени систем стабилизује, поготово када се зна да је успешном финансијском консолидацијом створила могућности за то. Држава доста улаже у изградњу здравствених објеката (болница, клиничких центара и др.), али то није довољно. Много је важније колико се улаже у људе, у стручне кадрове и побољшање њиховог материјалног положаја, што практично значи – у квалитетно лечење становништва.

Никога данас не може и не сме да учини равнодушним сазнање да је због крупних слабости у систему здравствене заштите близу трећине српског становништва принуђено да одлази на лечење код лекара-приватника, трошећи и последњи динар, док се на другој страни расипа огроман новац, више ван Србије него у Србији. Владајућа државно-политичка структура још не предузима озбиљније мере да се стање у здравству побољша, бринући превасходно о свом политичком рејтингу и „замајавајући” грађане неким питањима „високе политике”, а посебно оним која се односе на разорно „странчарење” и борбу за власт, односно за одржање на власти.

Представљајући свој нови облик здравственог осигурања, представници компаније ДДОР Нови Сад с правом наглашавају да се тржиште мења и да су корисници различити, те да се здравствено осигурање мора прилагођавати потребама корисника. Са осигурањем је, како они кажу, исто као и са мобилним телефонима: у почетку се користи један модел, да би се касније прешло на други. Међутим, с обзиром на то да је тај други модел увек скупљи, и у овом случају се поставља питање: колики проценат становништва у Србији може да пређе на нови модел, односно на добровољно здравствено осигурање које се нуди? Зато је и новосадска компанија ДДОР добровољно здравствено осигурање најпре понудила компанијама, а не и физичким лицима, јер персонализација овог облика осигурања у садашњим условима не би дала жељене резултате.

У контексту разматрања могућности здравственог осигурања мора се стално имати на уму проблем осиромашења већине грађана Србије, а посебно, проблем старења српског становништва и појаве разних и тешких болести за које је потребно скупо лечење. Реч је углавном о пензионерској популацији, која се стално увећава и која није у могућности да се лечи ван права које има по основи државног здравственог осигурања. Зато су потребна нова стручна и организациона решења, али и нови облици концентрације средстава. Држава Србија би, користећи своју законодавну моћ, требало да преузме на себе много већу одговорност и да у неком новом облику „спреге” државног и приватног здравства понуди бољи и хуманији модел здравственог осигурања и лечења, доступан сваком грађанину Србије, а не само богатима, будући да свако има подједнако право на живот.

Редовни професор универзитета