Zdravstveno osiguranje za sve

Kompanija DDOR Novi Sad predstavila je svoj novi oblik osiguranja – dobrovoljno zdravstveno osiguranje, pod zvučnim nazivom „Zdravo da ste!” („Politika”, 22. jun). Ovaj oblik zdravstvenog osiguranja nudi tri vrste polisa, i to: za vanbolničke, za bolničke i za najbolje zdravstvene usluge, po ceni polise osiguranja od 1.000 do 100.000 evra, tako da korisnici mogu da biraju. Za ovakvu ponudu, naravno, ne može se reći da je neprihvatljiva, jer to rade i mnoge zemlje razvijenog sveta, s tim što je u razvijenim zemljama – za razliku od naše, gde se život većine građana svodi na „preživljavanje” – životni standard na mnogo višem nivou, pa su njihovi građani u mogućnosti da biraju i plaćaju privatno zdravstveno osiguranje.

Inicijativa i ponuda kompanije DDOR Novi Sad iznova podstiče na pitanje šta država Srbija treba da učini da se zdravstveni sistem stabilizuje, pogotovo kada se zna da je uspešnom finansijskom konsolidacijom stvorila mogućnosti za to. Država dosta ulaže u izgradnju zdravstvenih objekata (bolnica, kliničkih centara i dr.), ali to nije dovoljno. Mnogo je važnije koliko se ulaže u ljude, u stručne kadrove i poboljšanje njihovog materijalnog položaja, što praktično znači – u kvalitetno lečenje stanovništva.

Nikoga danas ne može i ne sme da učini ravnodušnim saznanje da je zbog krupnih slabosti u sistemu zdravstvene zaštite blizu trećine srpskog stanovništva prinuđeno da odlazi na lečenje kod lekara-privatnika, trošeći i poslednji dinar, dok se na drugoj strani rasipa ogroman novac, više van Srbije nego u Srbiji. Vladajuća državno-politička struktura još ne preduzima ozbiljnije mere da se stanje u zdravstvu poboljša, brinući prevashodno o svom političkom rejtingu i „zamajavajući” građane nekim pitanjima „visoke politike”, a posebno onim koja se odnose na razorno „strančarenje” i borbu za vlast, odnosno za održanje na vlasti.

Predstavljajući svoj novi oblik zdravstvenog osiguranja, predstavnici kompanije DDOR Novi Sad s pravom naglašavaju da se tržište menja i da su korisnici različiti, te da se zdravstveno osiguranje mora prilagođavati potrebama korisnika. Sa osiguranjem je, kako oni kažu, isto kao i sa mobilnim telefonima: u početku se koristi jedan model, da bi se kasnije prešlo na drugi. Međutim, s obzirom na to da je taj drugi model uvek skuplji, i u ovom slučaju se postavlja pitanje: koliki procenat stanovništva u Srbiji može da pređe na novi model, odnosno na dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje se nudi? Zato je i novosadska kompanija DDOR dobrovoljno zdravstveno osiguranje najpre ponudila kompanijama, a ne i fizičkim licima, jer personalizacija ovog oblika osiguranja u sadašnjim uslovima ne bi dala željene rezultate.

U kontekstu razmatranja mogućnosti zdravstvenog osiguranja mora se stalno imati na umu problem osiromašenja većine građana Srbije, a posebno, problem starenja srpskog stanovništva i pojave raznih i teških bolesti za koje je potrebno skupo lečenje. Reč je uglavnom o penzionerskoj populaciji, koja se stalno uvećava i koja nije u mogućnosti da se leči van prava koje ima po osnovi državnog zdravstvenog osiguranja. Zato su potrebna nova stručna i organizaciona rešenja, ali i novi oblici koncentracije sredstava. Država Srbija bi, koristeći svoju zakonodavnu moć, trebalo da preuzme na sebe mnogo veću odgovornost i da u nekom novom obliku „sprege” državnog i privatnog zdravstva ponudi bolji i humaniji model zdravstvenog osiguranja i lečenja, dostupan svakom građaninu Srbije, a ne samo bogatima, budući da svako ima podjednako pravo na život.

Redovni profesor univerziteta