Француским шефовима суде због самоубиства радника

Приводи се крају суђење некадашњим директорима „Франс телекома”, који би могли да заврше у затвору ако се утврди њихова одговорност за талас самоубистава пре десет година. Тужилаштво тражи да се прогласе кривим за психичко узнемиравање и да уз позамашне новчане казне добију и максималну затворску казну од годину дана.

За месец дана суђења чули су се детаљи како су запослени трпели систематске мере застрашивања које су имале циљ да их натерају на отказ. Искусни инжењери и техничари премештени су у кол-центре, некада и 450 километара далеко од породице. Други су бомбардовани имејловима с предлогом да напусте компанију и отворе приватан бизнис.

Случај против некада државног „Франс телекома”, који од 2013. послује као интернационална компанија „Оранж”, могао би да буде први у свету у којем су менаџери једне компаније проглашени кривично лично одговорним за стратешко узнемиравање како би се радници натерали да оду, пише „Гардијан”.

Од 2008. до 2009. године 35 запослених је извршило самоубиство. Компанија је већ била приватизована, у процесу реструктурирања током којег су шефови зацртали да се ослободе више од петине радне снаге – око 22.000 радних места. Међутим, процедура раскида уговора, углавном потписаних на неодређено време, била је дуга и заморна, па су применили другачију стратегију.

Из милион страница судских докумената сазнало се, између осталог, да је један од оптужених, генерални директор Дидије Ломбар на састанку 2007. године рекао да ће их „избацити на овај или онај начин, кроз прозор или врата”. У судници у којој су седели представници синдиката у мајицама с натписом „Кроз прозор или врата”, негирао је да је то рекао и порицао је било какву одговорност менаџмента.

„Пословне трансформације које се морају обавити нису пријатне, то је просто тако. Ништа нисам могао да урадим”, рекао је Ломбар.

Протест радника испред зграде „Франс телекома” у октобру 2009. године (Фото: ЕПА/IAN LANGSDON)

Многи од оних који су извршили самоубиство, укључујући жену која је пред колегама скочила с петог спрата, у опроштајним порукама су навели да им је компанија учинила живот неподношљивим. Владина истрага је установили да је компанија игнорисала упозорења лекара о психичком стању запослених.

Седморо тадашњих руководилаца оптужено је да су применили „токсични менаџерски систем институционалног узнемиравања” како би отерали раднике. Сви су негирали наводе оптужнице. У фокусу истраге је било 19 самоубиства, 12 покушаја и осам случајева тешке депресије радника.

Током сведочења чланова породице, ћерка Ремија Луврадуа рекла је да самоубиство њеног оца представља облик „корпоративног убиства које су извршили његови шефови спроводећи стратешке циљеве”. Рекла је да је „Франс телеком” уништио очев живот, не остављајући му излаз. Убио се неколико дана пре њеног 18. рођендана, у својој 57. години.

Случај Луврадуа, према опису адвоката, најбоље одсликава неподношљиво радно окружење у фирми. Он је напредовао у компанији од најниже позиције ка вишим, али му је 2006. радно место укинуто. Четири пута за три године је био принуђен да промени позицију унутар фирме, трудећи се сваки пут да ради што боље како би избегао нове премештаје. Пожалио се у писму шефовима 2009. да проблем има ендемске размере, да се ништа не предузима и да самоубиство остаје једино решење. Спалио се у априлу 2011. испред зграде у којој је радио на периферији Бордоа. Директор Ломбар је рекао да никада није добио писмо и да је највероватније завршило у кадровској служби.

Син Ремија Луврадуа рекао је новинарима да након овог процеса „страх мора да пређе на другу страну”:

„Ови људи не смеју више да осећају да су недодирљиви да не би ово поновили и да други шефови у другим компанијама никада то не ураде јер ће знати да ризикују затвор.”

Удовица Мишела Бигоа, још једног радника који је одузео себи живот, посведочила је да је и њен супруг писао имејл менаџменту да искаже забринутост.

Тужилац Франсоаз Бенезе рекла је да не сумња у то да су директори знали да ће тако великим кресањем радних места и премештајима дестабилизовати запослене. Уз казну затвора затражена је и новчана казна од 75.000 евра. Суђење се завршава сутра, а пресуда се очекује за неколико седмица.