Помен за убијене српске дечаке

Од нашег дописника

Сарајево – У славу Светих апостола Петра и Павла и у помен српским дечацима Петру и Павлу Голубовићу, који су, заједно са родитељима, убијени у јулу 1992. године у Коњицу, јуче је у коњичком селу Борци освештан обновљени храм Светих апостола Петра и Павла. Тај храм преживео је све страхоте последњег рата у БиХ, а уништен је одмах након потписивања Дејтонског мировног споразума, када су се с тог подручја повукли и српски војници и српски народ.

Ктитор (задужбинар) обнове храма у Борцима је Милорад Додик у својству председника Републике Српске, што је назначено и на плочи постављеној на улазу у цркву, на којој још пише и то да је храм изграђен 1986. године и да је обновљен ове године у славу Светих апостола Петра и Павла и у помен на њихове истоимене мученике, дечаке Петра и Павла.

У унутрашњости храма налази се икона на којој су осликани апостоли Петар и Павле са дечацима Петром и Павлом које су убили припадници такозване Армије РБиХ, а та невина деца имала су само седам, односно пет година.

Новообновљени храм у Борцима освештао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, након чега је служио и свету архијерејску литургију у оквиру које је ломљен славски колач, јер је Петровдан крсна слава тог храма. По окончању литургије и славског обреда одржан је и помен убијеним члановима породице Голубовић.

Из коњичког села Борци, владика Димитрије поручио је да је „данас добро победило зло” и да се Бог открива онима који имају чисто срце.

„Ко има срце може се спасити. Бог нас је створио слободне и у тој слободи можемо постати боголики, људи љубави и мира, а можемо постати и злочинци и људи злочина. То се све обистинило на судбини породице Голубовић. Али, ми данас нисмо дали да нас зло победи, него смо победили зло добрим”, казао је владика Димитрије.

Српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, који је јуче присуствовао освештавању обновљене цркве у коњичком селу, изјавио је да је страдање дечака Петра и Павла „егзактан пример и доказ страдања на бази идеологије мржње која је била званична бошњачка политика тог времена”.

На молбу новинара да прокоментарише став ОХР-а да „високи представник неће присуствовати комеморацијама српских жртава док се не престане негирати геноцид у Сребреници и говорити против БиХ”, Додик је овако одговорио: „Зар је страдање неких Бошњака другачије од страдања двојице дечака? Када бих имао снагу, оживео бих сву невино страдалу децу, без обзира на то да ли су Срби, Хрвати, или Бошњаци.”

Дечаке Петра и Павла и њихове родитеље извели су из стана у ноћи између 1. и 2. јула 1992. припадници Интервентног вода Полицијске станице у Коњицу, предвођени Миралемом Мацићем, и стрељали их. Мали Петар преживео је прво стрељање, али не и друго, када су га тим истим зликовцима предали дежурни полицајци на пункту у насељу Поље Бијела, од којих је он тражио помоћ. 

Тела убијених дечака и њихових родитеља лежала су неколико дана пре него што су сахрањени на старом православном гробљу Мусала у Коњицу. Прошле године, у јулу, Коњичанин Анис Косовац поставио је, о свом трошку, нову капију на улазу у то гробље и поред ње спомен-плочу Петру и Павлу.

У једној ранијој изјави за „Политику”, Косовац је навео да је „подигао спомен-плочу ономе коме је требало, као дуг мом народу”, те како је „тужан и несрећан зато што то није урадила власт у Коњицу” и зато што се у БиХ „и након толико година од рата наставља прича само о својим жртвама”.