Атмосфера „зелених побуна” у Новом Саду

Нови Сад – Грађани у Новом Саду воде битке за очување дрвећа и зеленила. После протеста због плана за, како кажу, бетонирање Лимана и Лиманског парка, свој паркић бранили су станари из блока Максима Горког и Радничке улице, где држава новцем ЕУ треба да дигне нову зграду суда. Побунили су се и у залеђу бивше Робне куће „Кокра”, поред које је инвеститор почео да сече стабла и спрема плац за градњу. Окупљања је пре било и због одбране паркића у Футошкој улици и ливадице у Кисачкој. Под Петроварадинском тврђавом сређује се Улица Тоне Михалџића, а на путу се нашао један кестен, па су гласови забринутих стигли и до градоначелника.

„Наравно да ћемо сачувати кестен стар сто година”, изјавио је славодобитно, после низа „зелених побуна”, градоначелник Милош Вучевић. Он је новинарима рекао да је инвестиција у подграђу вредна 120 милиона динара и да ће тај део града, где су нађени и остаци старе тврђаве, засијати и имати прелеп трг. Свуда где је могуће, тврди, на уштрб инвестиције чува се животна средина, па је тако било и с радовима у Толстојевој улици на Грбавици, где ипак није уклоњено 40 стабала.

Власти су после протеста одустале од лиманске гараже. Због новог суда неће бити уклоњена сва стабла, већ четири. Инвеститор код „Кокре” понудио је да за свако одсечено дрво посади ново и списку обећања додао дечје игралиште и два паркинг места.

Градоначелник не мисли да иза протеста увек стоје грађани, већ да има и „политичког експлоатисања тема”. Зна већ и теме избора које очекује у марту-априлу: зелене површине, бициклисти, кућни љубимци. „Па, не могу да нас нападну за инвестиције, не могу да нам кажу да има мање радних места, да је лошији буџет, да нисмо европска престоница, да не долазе странци, него ће сад то ићи – ми бетонирамо”, наводи Вучевић.

И градска власт ће имати „зелену кампању”, јер Вучевић најављује покретање широке акције у коју ће бити позвани Фондација „Нови Сад 2021”, „Егзит” и друге организације. Сви они који њима држе слово и критикују.

Да ли се у Новом Саду заиста ствара атмосфера, како тврди први човек у граду, да ништа не сме да се ради? Он замера и што се „разне групе за концептуалну политику” постављају за светоназор, контролу свега.

– Немам проблем са Друштвом архитеката Новог Сада и да они дају мишљење, али ми се доводимо до тога да ДАНС, или било која друга организација, треба да угаси ЈП „Урбанизам”, да не треба да постоји и да нико ко ту ради није стручан, зато што ће неко ко ради ван јавног сектора да каже: Е, то није добро. Чекајте, у том „Урбанизму” ради 150 људи – каже градоначелник.

План за Лиман радили су, како каже, урбанисти „панкери са Лимана”, који су ту одрастали, а сад њима неко каже да га они бетонирају.

Председник Друштва архитеката Новог Сада Слободан Јовић слаже се са градоначелником да институције треба да постоје и да раде.

„То нико не доводи у питање, али у демократском друштву је нормално да постоје и ванинституционалне организације које имају право на своје мишљење. Не значи да су оне увек против, али имају слободу да кажу оно што неко не може у институцији”, наводи за наш лист Јовић.

ДАНС би се одазвао уколико буде позван да се укључи у најављену акцију очувања животне средине. И њихов представник позива градоначелника – да на деловање ДАНС-а не гледа као на политичко супротстављање. „С обзиром на позицију, градоначелник има право, и на неки начин обавезу, да допуњује сферу мишљења, које не долази само из институција”, каже председник струковног удружења.

Зоран Гајић из новосадске Групе за концептуалну политику каже да се они заиста баве политиком и да је то њихова сфера интересовања, али да политика није само партијска, већ ствар цивилног друштва.

„Ми охрабрујемо људе да користе институте локалне самоуправе, као што су зборови грађана, кандидовање за савет месних заједница, референдум... Делујемо у области грађанског активизма које би градоначелник требало да охрабрује, а не да у њима види непријатеље. Нисмо опозициона партија, господине градоначелниче. Ми смо цивилно друштво и виђаћете нас. Док год има владе, биће и невладиних организација. Ви имате партију као залеђе и свој политички миље. Ми немамо партију и нећете нас срести на изборима”, наводи за наш лист Гајић.

Удружење се бави проблематиком становања, издаје билтен „Станар”, али анализира и друге теме, попут месних водовода. Насеље Бегеч га има и једино је ван водоводног система Новог Сада. Бегечанима је недавно на месним изборима обећано улагање града у водовод од 200 милиона динара. Гајић каже да су обрађивали случај Бегеча и сукоба око водовода, те да су вероватно тада запали за око властима.

Састанак због „маца”

Једно дворишно стабло тополе и његове „маце” загорчавају живот станара у Улици Илије Вучетића 2, који траже да се оно уклони. „Маце” им улазе у стан, изазивају кашаљ,  сметње у дисању. Станаре је примио председник Скупштине града Здравко Јелушић, који је казао ће град помоћи, али да сви који тамо станују треба да се сагласе са уклањањем стабла и да се у дворишту посади друго. Тополе су се у Новом Саду садиле ’50. и ’60. година прошлог века и није вођено рачуна о роду, а женске пуштају то семе, објаснио је директор Института за низијско шумарство и животну средину проф. др Саша Орловић. Екипе „Градског зеленила” ће сагледати стање на терену, поручио је директор Милош Егић који је такође био на састанку.