Мрачни сценарио светле будућности

Једни је називају агресивном, опасном по здравље, чак и мрежом смрти, а други им поручују да су теоретичари завере и пореде их с онима који верују да је Земља равна плоча.

Оно што је у центру њихове расправе, 5Г мрежа, било је предмет управо објављене анализе Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске православне цркве, који је заузео опрезан став: нема еуфорије, али ни апокалиптичних упозорења на „мрежу смрти”. Закључак је, у ствари, да ће „свака једнострана анализа и имплементација 5Г бити проблематична”, због чега се позива на јавни дијалог у који би био укључен што већи број стручњака из различитих области. У десет тачака анализе отворена су питања утицаја 5Г технологије на животну средину, здравље људи, биљног и животињског света, али су нарочито подвучена етичка и биоетичка питања која нова технологија намеће.

Ђакон Александар Савић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ, каже да је примена 5Г технологије већ почела у ограниченом обиму.

– Процењује се да ће већ до 2023. године трећина свих мобилних веза у Северној Америци бити на 5Г мрежи. Развој ове мреже свакако ће бити поступан. Већ сада су доступни одређени модели паметних телефона који подржавају 5Г. У Србији се тренутно, колико сам упућен, врше одређена тестирања, али још није почела имплементација – каже ђакон Александар Савић, који је, иначе, завршио Православни богословски и Електротехнички факултет у Београду, Одсек рачунарске технике и информатике.

За почетак, у анализи се објашњава шта је 5Г стандард. Брзина ове мреже требало да буде и до 1.000 пута већа него код актуелног 4Г стандарда, али то подразумева и велики број додатних антена у урбаним срединама. „Иако према свом фреквенцијском опсегу 5Г спада у категорију која је далеко од изразито по здравље штетних јонизујућих зрачења, не може се са сигурношћу тврдити да изложеност великој количини нејонизујућег зрачења дугорочно нема утицаја на човека и природну средину... Кад је реч о 5Г, проблем представља кратак временски период испитивања да би се са сигурношћу утврдиле могуће медицинске импликације на човеково здравље, поготово у близини извора где је снага емитованих таласа велика”, наводи се у анализи. Посебан нагласак стављен је на етичка и биоетичка питања. Осим напретка у брзини преноса, 5Г технологија отвара могућност примене у интернет ствари, односно чини могућим постојање паметних градова са апсолутним надзором грађана, интелигентно предвиђање потреба људи, употребу биочипова, микрочипова у телу.

– Већ имамо пример у Кини да су поједини градови покривени камерама са технологијом препознавања лица и повезивањем са базом података у којој су биометријски подаци свих грађана. А 5Г омогућава да у реалном времену тако велика количина података буде пренесена до сервера и обрађена практично тренутно. Нека тоталитарна власт могла би такву врсту надзора да злоупотреби тиме што би, на пример, кажњавала оне грађане који посећују цркву или, пак, да води евиденцију о томе које су политичке, социјалне или друге склоности и на основу тога да врши репресију. Овако речено, изгледа као ружна научна фантастика, и ја бих волео да то тако и остане. Управо зато је потребно унапред донети законе који ће штити слободу човековог избора – каже наш саговорник.

Осим што се указује на потребу да се добро испита утицај ове технологије на здравље људи и животну средину, у анализи се истиче и неопходност заштите приватности грађана и слободе људског избора у потпуно аутоматизованом окружењу, као и доношења законског оквира који би омогућио да се биочип решења не смеју наметати становништву у будућем периоду.

– Мислим да данашње друштво још није свесно свих изазова које доноси ова технологија. Ми никако нисмо априори против нових технологија, али нисмо ни за некритичку примену. Зато смо и позвали на отварање јавне дискусије. Мишљења сам да су етичка, социолошка, политичка и економска проблематика замагљене причом о евентуалној психофизичкој штетности. Управо зато је потребно да се људи унапред едукују и стално информишу о свим могућим штетним ефектима, како би могли да се заштите. Не смемо да заборавимо и на одговорност коју човек има према читавој творевини. Позвани смо да заштитимо и сву природу која нас окружује. Плашим се да човек долази у позицију „градње вавилонске куле”, где нам технологија постаје битнија од човека. Заборављамо свога ближњег, али се зато бринемо о штетности технологије. Апостол Павле је давно рекао, и универзално је примењиво: „Све ми је дато, али ми све не користи”, истиче ђакон Александар Савић.

„Телескоп” осматра црквене медије

Центар за проучавање и употребу савремених технологија Српске православне цркве основан је 2008. године при Архиепископији београдско-карловачкој, а од 2012. под директном је надлежношћу Светог архијерејског синода. Њихова основна делатност је креирање стручних извештаја из одређених технолошких области, пре свега информационо-комуникационих, у контексту потреба СПЦ. Један од највећих пројеката на којем су радили јесте креирање претраживача православних интернет ресурса СПЦ, са циљем да се на једном месту пронађу званичне интернет странице са благословом СПЦ, странице парохија, епархија, медија, појединачних пројеката. Из њега је настала Инфо-мрежа „Телескоп”, која функционише од јануара прошле године, прикупља и обрађује информације више од 35 медијских служби СПЦ и чини их доступнима редакцијама кроз аутоматизован систем и веб апликацију. „Телескоп” је за сада затвореног типа, садржај је доступан само чланицама мреже, али је намера да се у будућности отвори и за нецрквене медије.