Мило Ђукановић против Видовдана

У интервјуу који је Мило Ђукановић 12. јула дао за РТЦГ поменуо је портал „Видовдан” (vidovdan.org) у контексту настојања црногорске власти да „испослује” и црногорску цркву од стране патријарха Вартоломеја, који столује у Турској. Он је тему „шуровања” власти Црне Горе и цариградске патријаршије овако коментарисао: „Није ме изненадило да је дио људи из врха СПЦ писмо васељенског патријарха протумачио као директно мјешање Васељенске патријаршије у питања црквене организације Црне Горе, без да то ради посредством СПЦ, дакле, без да то ради посредством Београда… Не значи ли то почетак неког рјешавања црногорског православног питања или организације православне цркве у Црној Гори директно на релацији Црне Горе и Васељенске патријаршије. Ја сам тако разумио те тонове који су садржани у оном њиховом гласилу ’Видовдан’.” Ђукановић се изгледа информише о присним односима Црне Горе и Цариграда преко интернет портала „Видовдан”.

Само то „писмо” цариградског патријарха митрополиту Амфилохију јесте било некако чудно: од избора писма (ћелава латиница) преко тога да се „Цариград” обраћа једном митрополиту, а не СПЦ и патријарху, па до потпуно „фејк њуз” теме – однос према ЦПЦ, групи грађана која се представља као православна црква. Тема писма требало би да буде да ли Цариград подржава идеју да митрополија добије аутономију или аутокефалност у односу на СПЦ. То и Ђукановић мисли кад говори о идеји аутокефалне црногорске цркве – да садашња митрополија и епископије на територији Црне Горе постану црква независна од СПЦ. Зато га је и нервирало то што је било објављено на „Видовдану”.

Чак и најава закона о имовини верских заједница којим се предвиђа национализација имовине СПЦ има за циљ сламање отпора у митрополији и међу православним у Црној Гори према идеји „аутокефалне црногорске цркве”. То је отишло дотле да и сам Ђукановић објашњава како је заправо црква у ЦГ била аутокефална, па то сад и не би био преседан већ би ствари дошле на своје место. Да ситуација у Црној Гори није запаљива, па чак и на ивици сукоба, читава та Милова теолошка епизода била би за неке анегдотске анале политике на брдовитом Балкану.

Да је Црна Гора буре барута, а да се власт игра ватром сведочи и протест против покушаја насилне национализације црквене имовине, који је у Подгорици окупио велику масу света. Тако је Ђукановић успео нешто што слаба и раштркана опозиција никако није могла – да створи фронт против бахате и корумпиране власти. Протест или сабор у Подгорици окупио је оне који су српске, али и оне који су црногорске оријентације, како опозиционо оријентисане, тако и људе који су дотад стајали уз власт (али је ово прелило чашу незадовољства).

Да ли је то себи Ђукановић пуцао у ногу? Јесте. Да ли ће се извући из ове ситуације? Наруку му иде то што је опозиција слаба и подељена. Знајући колико је вешт политичар, он ће ситуацију санирати, али неће одустати од напада на СПЦ и као институцију са циљем да приволи „неодлучног” митрополита да следи идеју стварања аутокефалне црногорске цркве уз подршку Цариградске патријаршије, која има јаку подршку у САД. Највероватније није реч о глупости и бахатости власти, већ о плану довршавања пројекта формирања црногорске нације и деловања под притиском сила које су иницирале тај пројекат. А то у овом моменту значи и инструментализацију овог питања од стране глобалних центара моћи у сврху додатног притиска на Србију око „прихватања реалности” на Косову.

Србија мора одлучније да реагује у вези са дискриминацијом СПЦ и Срба у Црној Гори. Да интернационализује питање статуса Срба, СПЦ, српског језика и српског наслеђа које је угрожено као што је угрожено на Косову или Хрватској. То значи да је неопходна озбиљна стратегија и упорна дипломатска и медијска активност. Бучне изјаве, попут оне Ненада Поповића да нам је Црна Гора непријатељ, супротно су од тога. Види се и да Ђукановић у том интервјуу са задовољством злораби изјаве Поповића и да му изузетно користи у кампањи „како Београд хоће да уништи црногорску државност”. Тако је некад подгорички режим користио антицрногорске изјаве људи попут Батића да „Црногорце треба протерати” да би намакли још који проценат на референдуму за одвајање Црне Горе од Србије.

Политички аналитичар