Писмени испит спас за студенте код строгих професора

Београдски студент који није полагао теорију и анализу биланса код проф. др Јована Ранковића на Економском факултету, основе методологије политичких наука код проф. др Ивана Радосављевића на Факултету политичких наука или, на пример, књижевност 20. века код проф. др Александра Јеркова на Филолошком факултету, можда и не зна шта су испитне муке. Непроспаване ноћи због испита, некада на форуму „Крстарице”, а данас на „Фејсбуку”, са сапатницима из академских клупа делили су и деле студенти Филозофског факултета у Новом Саду који на српском језику и књижевности полажу народну књижевност код проф. др Зоје Карановић, или географију Србије и Црне Горе код проф. др Миле Павловић, на Географском факултету у Београду.

Име професора Ранковића као из топа избацује из сећања студент који је пре тачно тридесет лета код њега добио пролазну оцену, а лик проф. Радосављевића, који је међу академцима добио и царски надимак Иван Грозни, дубоко је урезан у мозак свих ФПН-оваца који су деведесетих изучавали тајне новинарског и дипломатског звања. Потписи осталих троје професора, који су сасвим случајно издвојени са списка најстрожих предавача какве има готово сваки факултет у Србији и уз које иде реченица: „Када положиш код њих, дипломирао си”, и данас су међу најприжељкиванијим на поменутим академским установама.

Захваљујући упорним жалбама студената професорке Миле Павловић, у протеклој академској години њено име је без сумње привукло посебну пажњу академске заједнице, јавности и медија. Издвојила се и по томе што је сам врх УБ иницирао, а Научно-наставно веће Географског факултета усвојило одлуку, да стари академци код ње испите са треће и четврте године полажу писмено. На то подсећа и проф. др Петар Булат, проректор за наставу, и истиче да ће тако бити до септембарског рока, последњег који је такозваним старим студентима дат да заврше факултет.

– Да ли ће тај термин бити продужен одлучује Народна скупштина, на предлог министра просвете, који има право да затражи измену закона, обично после студентских молби – објашњава процедуру проректор Универзитета у Београду.

Од управе Географског факултета од петка до јуче нисмо добили информацију о укупној пролазности на седам испитних рокова у којима су студенти проф. Павловић полагали предмете писмено, у контролисаним условима. Црно на бело, међутим, на сајту факултета стоји да су сви студенти који су у јуну окушали срећу у полагању испита из четврте године, званог географске регије Србије и Црне Горе, добили петице, док је у јулском року нулта пролазност забележена на географији Србије и Црне Горе, другом испиту проф. Павловић из треће године. Додуше, у јулу је њих 12 професорки вратило празан папир, а у јунском року одговоре није ни покушало да пише девет студената. Безуспешно су се за шестицу код проф. Павловић у ова два рока, између осталих, борили студенти који су индексе стекли чак 1984, 1992. и 1993. године.

Проректор проф. др Петар Булат сматра да је пример професорке Павловић показатељ како се проблем и жалбе студената могу решити. Наглашава да после увођења писменог вида полагања код захтевног испитивача више не постоји проблем јер се сада оно што је научено види на папиру, што би се рекло – црно на бело. Додаје да се први пут од увођења писменог испита, ипак, у јулском року двоје студената пожалило на добијену оцену и затражило комисијску процену. У самој управи Географског факултета „Политика” је незванично сазнала да је комисија уважила жалбе двоје поменутих студената и петице проф. Павловић накнадно преименовала у пролазне оцене. То само значи да добра воља, истрајност и писани траг као доказ знања, умеју да разбију и најтврђе академске норме, које су, као нека лична обележја, одвајкада за своју душу умели и умеју да постављају најумнији у овој земљи.

Драгана Јокић СтаменковићАнтрфиле

Паузе у учењу су лековите

Студентима који се припремају за суочавање са професорима чији испит важи за најтежи на факултету Бранка Тишма, школски психолог, саветује да загреју столицу и добро се поткују знањем, све време имајући на уму да су на самом крају и да после савладавања те препреке сигурно долази олакшање.

– И ја сам имала таквог професора, др Јосипа Бергера, код кога сам положила психодијагностику. Баш је било тешко, али било ми је значајно да је положим, јер онда је уследило растерећење и велико олакшање пред полагање преосталих испита. Обично су најтежи предмети они који су и кључни у професији за коју се ти академци образују па морају научити то градиво. Саветујем студентима да штеде здравље и да време које би потрошили на нервирање искористе за квалитетне паузе у учењу, које су лековите. Важно је да их праве, то време проведу са пријатељима и раде оно што баш воле – савезује Тишма.