Срби против прославе „ослобођења” Грахова, Гламоча и Дрвара

Од нашег дописника

Сарајево – Већ неколико дана у медијима се спекулише како је Кантонални одбор Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Ливно усвојио информацију о обележавању 24 године од „ослобођења Босанског Грахова, Гламоча и Дрвара”, општина са већинским српским становништвом које територијално припадају Кантону 10 у Федерацији БиХ.

Према наводној замисли иницијатора,  обележавање би , уз „војне почасти и у присуству високих званица”, 28. јула било организовано прво у Босанском Грахову, дан касније у Гламочу, док би централни скуп био одржан  у Дрвару 13. септембра.

Иницијативу ливањског ХДЗ-а Срби из Кантона 10, међу којима доминирају повратници, протерани током агресије хрватске војске на западнокрајишке општине у лето и јесен 1995. године, сматрају срамном и понижавајућом и спремни су да се супротставе њеној реализацији.

Креаторима те идеје постављају питање од кога су они ослободили Босанско Грахово, Гламоч и Дрвар који је до 1995. године био готово сто одсто српски град.

Горан Броћета, делегат из реда Срба у федералном Дому народа, који живи у Дрвару, за „Политику” каже да је замисао такозваних ослободилаца „највећа увреда” за све Србе повратнике у три поменуте општине.

У њима Срби, каже Броћета, ионако једва састављају крај с крајем захваљујући управо политици коју воде ти исти „ослободиоци” и њиховом односу према већинском српском народу. Њихова иницијатива, тврди он, унела је немир и међу малобројне Хрвате који су се у Дрвар доселили из Средње Босне.

„Шта је у ствари урађено са Дрваром, да ли је он био ослобођен, отет, опљачкан или разорен, то се може закључити једино из искреног одговора на питање колико је хрватских староседилаца било у Дрвару и колико је до 1995. године протерано Хрвата из тога града”, каже Броћета и поручује да би било корисније да се донесу акт који би помогао да се у општинама Дрвар, Грахово и Гламоћ боље живи, јер оне од почетка ове године „нису добиле ниједну марку из буџета Владе Федерације БиХ”.

У тим општинама, према Броћетиним речима, Срби су конститутивни само на папиру. Осим што тешко живе и трпе тортуре и омаловажавања, њиховој деци је, како каже, ускраћено право на образовање на матерњем језику, иако  у школама у Гламочу, на пример, има највише ученика српске националности.

„Доста је гажења преко Срба повратника... Спремни смо организовати контрапротесте уколико дође до обележавања стравичног и незапамћеног прогона српског становништва. Подршку ћемо затражити и од Републике Српске и Србије”, изричит је Броћета.

Противљење иницијативи ливањског ХДЗ-а исказали су и начелници Гламоча, Босанског Грахова, Дрвара и Источног Дрвара (Небојша Радивојша, Милорад Глигић, Душица Рунић и Милка Иванковић).