Град у кредитима

Београд је најзадуженија локална самоуправа у Србији и тренутно има око 210.000.000 евра неотплаћених кредита. Међутим, општине у Србији могу и даље да узимају кредите за развој и одржавање локалне инфраструктуре показали су резултати студије која је јуче представљена на састанку у организацији Сталне конференције градова и општина.

Према речима Јелене Торгуд, ауторке студије "Тржиште кредита за инфраструктуру у општинама у Србији", општине на основу кредитих кредита дугују 331.000.000 евра што је око 33 одсто од износа допуштеног Законом о финансирању локалне самопуправе.

–  Највећи дужник је Град Београд са око 210.000.000 евра неисплаћених кредита, док је 37 општина, које спадају у неразвијене, од банака узело укупно пет милиона евра за инвестирање у локалну инфраструктуру. Остатак кредита који још нису враћени повукле су 82 општине и три града – каже Торгуд.

У студији је оцењено да је тржиште општинских кредита у Србији успешно прошло кроз иницијалну фазу развоја, као и да се сада постојање понуде и тражње новца за ту намену не доводи у питање.

– Локалне самоуправе мораће пажљиво да управљају том понудом и тражњом како би се постигли претходно добро планирани развојни циљеви општина и у исто време одржала њихова финансијска стабилност – објашњава ауторка студије, које је урађена уз подршку Европске уније.

Она је подсетила да је, према званичним проценама, општинама у Србији до 2012. године потребно за инвестиције у инфраструктуру укупно око четири милијарде евра, што је чак осам пута више од износа који се сада годишње улаже са том наменом, из прихода локалних самоуправа.

Осим кредита и текућих прихода, у студији је наведено и да су општинама за развој инфраструктуре на располагању и Национални инвестициони план, партнерства са приватним инвеститорима, као и наменске донације финансијских институција из ЕУ.

За општинске власти, као највећи проблем у обезбеђивању банкарских кредита, представља чињеница да локалне самопуправе још немају своју имовину којом би гарантовале за новац намењен инвестирању у инфраструктуру. На тој листи препрека следе компликована процедура тражења дозвола за задуживање од Министартсва финансија, високе каматне стопе и обимна документација за банке, али и недостатак искуства локалне администрације да такве послове реализују.