Поново куца оријентир за време

Велики сат на некадашњој Главној железничкој станици који је у уторак престао да ради поправљен је на радост многих путника који пролазе Савским тргом. Часовник који већ деценијама краси ову зграду и показује тачно време стао је у пет минута до шест часова.

Многима се чинило да се престанком рада сата у старој згради станице потпуно зауставило време.

– Када сам у уторак дошла у прву смену прво ми је за око запало да се казаљке на сату изнад главног улаза не померају. Стале су на пет минута до шест. Тако је било два дана, а онда су се казаљке саме од себе помериле на седам и десет. Навикла сам на овај сат. Он ми је оријентир за време. Нема везе што сат стоји и на згради Поште, што имам мобилни телефон, кад ми треба да знам колико је сати ја гледам само у њега. Обрадовала сам се када сам дошла на посао и видела да опет ради. Бринула сам се ко ће га поправити јер ова зграда више није у власништву „Железница Србије”. Чија је сада – не знам, али је штета и за објекат што је готово празан. Знак живота у згради и даље је усамљени шалтер „Србијавоза” где се и даље продају карте – каже једна од радница на оближњој трафици. Она истиче да је од таксиста чула да неколико дана није радио ни сат изнад некадашњег излаза из Железничке станице ка Карађорђевој улици.

Да зграда и сат више нису у њиховом власништву потврдили су и у „Инфраструктури железница Србије”.

– Зграда некадашње Главне железничке станице затворена је првог јула прошле године. Тог дана престала је и наша надлежност над овим објектом па тиме и сатом. Зграда је тада прешла у власништво државе – рекао је Ненад Станисављевић, пи-ар „Инфраструктуре железница Србије”.

Пошто је зграда прешла у државно власништво, надлежност над њом преузела је Дирекција за имовину. А сат су овог пута, како се могло чути, ипак поправили радници „Инфраструктуре”.

На зграду изнад саобраћајног чворишта – раскрснице Савске и Немањине улице сат је постављен одмах по отварању станичне зграде 1885. године, али је ново срце добио после завршетка Другог светског рата.

– Сат је постављен чим је изграђена зграда. У савезничком бомбардовању 1944. године зграда Главне железничке станице тешко је оштећена, као и сат. Одмах по завршетку рата почела је обнова овог објекта. Радове су надгледали Руси. У сат је стављен нови механизам и он је враћен на своје место, али је са њега скинута чипка од кованог гвожђа која га је красила. Тада су замењена и улазна врата, која су пре тога такође била украшена кованим гвожђем – прича Зоран Јаковљевић, архитекта Завода за заштиту споменика културе града, сада у пензији.

Приликом обнове зграда је претрпела још измена. До бомбардовања зграда Железничке станице имала је стаклени кров. Савезничке бомбе претвориле су га у срчу и прах. По савету Руса приликом рестаурације одустало се од стакленог, а објекат добио затворени кров.

Изнад сата у такозваном тимпанону, троуглу, налазио се грб Краљевине Србије који носе крилати лавови. На архитраву је исписана и година која означава почетак железничког саобраћаја у Србији – MDCCCLXXXIV, односно 1884.

По доласку нове власти прво је скинут грб, а затим и камени лавови, као и картуш, односно декоративни овални штит.

– Мој отац, који је некада радио као портир у овој згради, пронашао је скинуте камене лавове и однео их у Музеј железнице, одакле су после извесног времена нетрагом нестали. Ја сам, као студент, на основу слика и цртежа направио детаљну скицу изгледа улаза у станицу. Она се сада налази у Заводу за заштиту споменика културе града Београда – каже Јаковљевић.

У плану је да се приликом реконструкције Савског трга обнови и зграда Железничке станице и да се изнад главног улаза постави реплика грба који је ту некада стајао. Куле које су некада биле у правцу ка Карађорђевој улици неће бити враћене.

Бранка Васиљевић

У септембру 134. рођендан

Зидање Главне железничке станице почело је 3. априла 1883. године, када је краљ Милан Обреновић положио камен темељац за прву српску државну железницу.

– Упоредо са изградњом главне станице грађена је и привремена јер се знало да нова зграда неће бити завршена на време. Пројекат за зграду израдио је бечки архитекта Вилхелм фон Флатих, док је на дефинитивној разради пројекта радио архитекта Драгиша Милутиновић. Извођење радова поверено је предузимачима Нејшлосу и Фрајнду. Колико се журило са изградњом станице, види се из податка да је у 1884. години на станици на различитим пословима радило 5.575 радника – кажу у Заводу за заштиту споменика културе града Београда.

Зграда Железничке станице предата је на употребу 21. септембра 1885. године. Пуштање у саобраћај пруге Београд – Ниш одиграло се годину дана раније, 23. августа 1884. године, са привремене станице.

Иако се тада налазила у пустом простору Баре Венеције, станица је била значајно архитектонско достигнуће тадашње Србије.

Као објекат веома истакнутих културно-историјских вредности, Железничка станица проглашена је за споменик културе 1981. године, да би две године касније била утврђена за културно добро од великог значаја.