Ангажовањем старијих ублажио би се мањак радне снаге

Одлазак радника у друге земље, најчешће због већих плата, ускоро би могао да постане још масовнија појава, јер би земље централне, источне и југоисточне Европе, како је недавно упозорио Међународни монетарни фонд, у следеће три деценије могле да се суоче са снажним смањењем радне снаге. Тао Џанг, заменик генералне директорке ММФ-а предвидео је да ће Бугарска, Летонија, Пољска и Украјина забележити највећи пад радне снаге, већи од 30 одсто, док би у Словачкој или Србији армија радника могла да опадне 20 процената. Ипак, ММФ види решење тог проблема у подизању старосне границе за пензионисање, охрабривању жена и старијих радника за улазак на тржиште рада и технолошки напредак. Наши стручњаци и представници радника истичу да економске миграције не могу да се спрече, већ само делимично да се ублаже, али сматрају и да подизање старосне границе за пензионисање и укључивање старијих у процесе рада не би донело бољитак нити би спречило осипање радне снаге.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, сматра да, када би се, рецимо, спровела анкета међу женама, које раде у производњи да ли су за то да им се продужи радни век, оне сигурно не би прихватиле такву опцију.

– Иако се граница за одлазак у пензију у свету стално помера нагоре, тамо негде је ипак квалитет живота виши, а здравствена заштита боља, па је то онда и изводљиво. У сиромашним друштвима продужава се радни век не зато што је дужи животни век, него зато што пензиони систем не може да издржи притиске – сматра Савић. Новац намењен за подршку запошљавању и останку радне снаге добија се из разних извора, а ти су извори, додаје он, најчешће сами грађани који уплаћују новац у буџет.

– Када смо имали проблем око одласка возача у Словенију, земља је с тим могла да се избори тако што би радницима повећала плате до нивоа оних у Словенији. Тиме би ипак морала да узме од неког другог да би дала возачима, а то није могуће у тржишној привреди. Проблем Србије и земаља у окружењу је то што постајемо старија нација, а одлазе нам школовани и млади људи, који нису поштено ни ушли у свет рада. Уз све те проблеме, немамо ни довољно развијену индустрију и ето проблема – подсећа проф. Економског факултета.

Представници појединих синдиката жустро су против предлога ММФ-а да пензионери треба да „спасавају” радну снагу.

– То може само ММФ да предложи, јер њих занима само стање буџета, никада социјални аспекат проблема. Ангажман старијих зарад спречавања одласка радне снаге за нас је неприхватљив, али бисмо подржали изјаве њихових званичника када би рецимо апеловали на власт да предузме мере око повећања зарада запослених, посебно у јавном сектору где је велики одлив радне снаге – истиче Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, и подсећа да је у Србији и сада могућ рад после 65. године јер Закон о раду не брани здравим и виталним пензионерима да раде и после пензионисања.