Даброви на Тиси и Тамишу

Зрењанин – Дабар је опет међу нама, након што се изгубио и није га било цео један век. Најсимпатичнији од свих глодара најпре је виђен у причама глагољивих комшиница у селима Ботошу и Тиси. Оне су проносиле сведочења да се на мртваји између два села насталој на рукавцу Тисе виђене чудне кућице, завучене у обалу, на чије улазе су набацане гране. Пецароши су пак на том потесу наилазили на неуобичајено велики број срушених стабала врбе. Ловцима је било јасно да се појавио дабар, јер је он једини способан да обави тако необичну сечу.

Лов на ову животињу строго је забрањен, мада га у окружењу није ни било. Зато се о његовој поновној појави више шапутало него гласно говорило, из страха да неко не предузме хајку на ионако ретке примерке.

Прва за коју се зна да је видела дабра је једна житељка Ботоша: на жалост, нашла га је прегаженог, на путу из тог села ка Томашевцу.

Када смо позвали Томашевчане да их питамо знају ли нешто о прегаженом глодару, они су рекли: „Питај Ботошане”, а ови: „Питај Томашевчане.” Таква “ѕавера ћутања” не чуди, када се зна да је дабар заштићена врста и да би се „могло кривично одговарати”. Несрећну животињу, која је можда била претходница повратника, вероватно је по ноћи прегазио аутомобил. Да је намерно убијена, не би била остављена на путу.

Страдали дабар нашао се на фејсбук страници удружења за заштиту животиња „Зелена шапа” из Томашевца и тема је отворена у јавности, јер се очекује њихово чешће присуство у Потамишју.

На Тиси су се „речне дрвосече” поново појавиле пар година раније. Захваљујући добром оку и још бољој концентрацији фотографа Данила Ђековића, чији предани рад на сликању животиња у природи плени, имамо слику правог, живог и здравог дабра. Он га је, захваљујући упорности и стрпљивости, усликао у специјалном резервату природе „Ритови доњег Потисја”.

– Дабар је ноћна животиња и јако ју је тешко сликати. Знамо да су ту, али се не дају видети. Ето, ја сам имао срећу да усликам овог једног код Тараша, и то када сам скоро одустао од чекања и спаковао фотоапарат – каже Данило Ђековић.

Заштитар Стево Чорокало, који заједно с Ђековићем делује у едукативно-еколошком центру „Изазов”, каже да тренутно на подручју од 65 километара Тисе, која је у њиховој надлежности, сигурно има десетак фамилија даброва и да ова животиња представља важан елемент нашег еко-система.

Насеља и дуж Дрине, Саве и Дунава

Др Јадранка Лада Делић, стручњак за заштиту природе из Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду каже за „Политику” да је дабар (castor fiber) највећи глодар северне хемисфере.

– Ова животиња која део живота проводи у води, а део на копну, има здепасто тело, што је чини одличним пливачем и рониоцем. Склониште гради у води испод хумке коју прави од набацаног грања. Уколико ниво воде осетно опадне, дабар прави брану како би задржао потребан ниво. Даброви су истребљени у нашој земљи крајем 19. и почетком 20. века прекомерним изловом, а због веома квалитетног и цењеног крзна, меса и масти, за које се веровало да су лековити. Када су даброви реинтродуковани 2004. и 2005. на простору два специјална резервата природе „Засавица” и „Обедска бара”, њихова бројност је у порасту. Протеклих петнаестак година су се раширили дуж Дрине, Саве, Тамиша, Дунава и Тисе. Претпоставља се да ће се његово ширење наставити. Присуство дабра у фауни заштићених природних добара представља допринос активној заштити и испуњавању функција оваквих подручја. Такође је значајан корак у популаризацији заштите природе и очувању биолошке разноврсности, као и едукацији у овој области. Уз све то, дабар представља врсту атрактивну за развој еколошког и едукативног туризма на заштићеним подручјима – наглашава др Јадранка Лада Делић.