Тврђава побуне и провокације

Овогодишњи трећи по реду интернационални Нишвил џез театарски фестивал биће отворен као и његов познати претеча Нишвил џез фестивал у петак увече 2. августа у амбијенталном простору надомак Нишаве уз аутентичан поднаслов „Тврђава побуне и провокација”. Током десет фестивалских дана публици ће се представити 17 представа уметничких трупа из Норвешке, Велике Британије, Мађарске, Израела, Немачке, Индонезије, Македоније, Србије, у избору глумице и редитељке Маје Митић, у овом случају уметничке директорке и селекторке овог позоришног скупа. Идеја да заживи овај позоришни огранак потекла је, заправо, од Ивана Благојевића, оснивача Нишвил џез фестивалa, који је и раније позивао понеку позоришну представу током његовог трајања. А зашто се одлучила за овогодишњи поднаслов „Тврђава побуне и провокација”, Маја Митић каже:

– Читала сам бројне текстове театролошкиње Мани Готовац и она ме је изнова вратила на основни задатак доброг театра који би требало да буде место где је побуна и провокација нужна да бисмо имали жив и пулсирајући театар који има однос према времену у којем живимо како бисмо као човечанство расли и мењали се, постајали племенитији, толерантнији. Тврђава у поднаслову овогодишњег фестивала може бити и нишка аутентична тврђава која се током Нишвила испуни с више од 20 сцена, а има и симболику да је свака представа нека врста тврђаве у којој живи неки паралелни, измаштани, запитани свет који је у добрим представама, увек, реалност коју уметници слуте.

После гостовања представе „Славље живота” трупе „Стела Поларис” из Норвешке Нишвил џез театарски фестивал биће отворен премијерним извођењем Шекспировог дела „Како вам драго” у режији Никите Миливојевића, у копродукција Нишког и Крушевачког позоришта и Нишвила. Будући да је редитељ Никита Миливојевић прошле године у ово време имао премијеру у амбијенталном простору Епидауруса на Пелопонезу, ове године ће имати премијеру на Нишвилу.

Маја Митић (Фото: Н. Петровић)

– Срећна сам што смо успели да реализујемо остварење „Како вам драго” и сместимо се у ред фестивала који учествује и у продукцији представа. Радујем се што ће на Интернационалном Нишвил џез театарском фестивалу напокон учествовати и ансамбл нишког Народног позоришта, за који сам још од пре две године желела да буде део фестивала у свом граду. Није ишло, долазили су театри с различитих континената, а нисмо имали представу Нишког позоришта, једног од најстаријих театара код нас– каже Маја Митић, која уједно објашњава који је заједнички именитељ позваних представа на овогодишњи фестивал у Нишу:

– Све представе као и земље из којих долазе повезују теме у вези с неким обликом побуне или провокације: од интимног, личног до политичког. Различити облици побуна и провокација: ега и алтерега, љубави која се губи у мору електронских међуљудских односа. Побуне и провокације којима су данас изложени емигранти видећемо у представи „Жене из Троје” Небојше Брадића. Селектовала сам представе из земаља у којима се уметници кроз представе и уметничке радове баве горућим питањима у сопственим земљама. Норвешка која се све више бори с радикалном десницом и ксенофобијом тражи одговор у представи „Славље живота”, Велика Британија која је подељена због питања брегзита кроз представу „Кћерке”, у режији Џил Гриншхалд, размишља о важности односа током одрастања који се шире на цело друштво, представа „Аугусто” редитеља Золтана Балаша из Мађарске се снажно опире начину третирања емиграната на својим граничним прелазима, представа „Кирил и Клодет” у режији Ивана Јовића бави се питањем духовности као могућности за креативном побуном над савременим добом или представа из Израела, који свакодневно живи у ратном стању. Имамо представе и из Македоније, Немачке и Србије.

Упркос препрекама које доноси ово наше доба капитала, електронике, шопинг-молова, људи препознају квалитетну уметност која има моћ да утиче на друштво у коме живимо и може да га мења набоље, каже наша саговорница, додајући да театар има и моћ излечења када говори о „ранама” које нас се тичу, подсећа нас и обавезује на толеранцију и лепоту различитог.

– Цео Ниш ће у време фестивала бити велика сцена, дакле јавни простор града постаје место где се дешава уметност. Постављамо бине, наравно, у добро познатој Тврђави, али и на мостовима, трговима, уз Нишаву, дворишту Бановине, улицама чиме фестивал оплемењује град и намеће неке нове и савремене стандарде коришћења јавних простора уопште. Ниш у том периоду заиста подсећа на медитеранске разигране градове који су били и јесу и даље важни за формирање и трајање уметности кроз векове, за њен утицај на човека и његово креативно мишљење – закључује Маја Митић.

Прошлогодишња сезона је била „скоковита”

Будући да је између два фестивалска издања одгледала бројне представе, Маја Митић је одговорила и на питање каква је актуелна позоришна слика и које су њене одлике:

– Прошлогодишња сезона код нас дефинитивно није створила неки нови правац или масовније надахнуће уметника, више се представе некако препознају, вреднују, виде према редитељима који их раде, а онда у оквиру аутора су мање или више добре. Слика прошлогодишње позоришне сезоне је веома „скоковита”: има пуно, пуно представа које својим изразом или темом не заслужују да буду на сцени, представа које „подилазе” неком чудном, из предрасуда рођеном укусу, који је увредљив и за публику и театар уопште. Има, затим, представа с важним темама, питањима чије су изведбе лоше, има их које се ни у једном сегменту нису „макле” у неко ново читање или уопште нису направиле однос према времену у коме живимо. А онда у том сивилу појави се понека представа која нас на најлепши могући начин узнемири или запита о важним питањима. То нису нужно представе које се раде у институцијама или великим градовима, мада наравно има их и ту, могло би их наравно бити више с обзиром на новац који институције добијају за свој рад. Но, често ме својим квалитетом изненаде представе малих група уметника попут Терирем продукције и представе „Кирил и Клодет” у режији Ивана Јовића, које се боре са свим и свачим од простора за рад до опреме представе, а представа комуницира на свим нивоима с публиком и поставља важна питања.