Суд одбио да Хрватској обезбеди транскрипте

Оспоравањем надлежности Међународног суда правде јуче је у Хагу почела расправа по тужби коју је 1999. године Хрватска поднела против Србије за наводни геноцид почињен на територији Хрватске од 1991. до 1995. године. У току пет дана, заступници Србије износиће аргументе против надлежности овог суда, док ће хрватски адвокати покушати да убеде судско веће да је суд надлежан да одлучује о хрватској тужби.

У првом обраћању суду, како преноси Бета, главни правни заступник Србије др Тибор Варади рекао је да су у Хрватској почињени тешки злочини, али не и геноцид. Он је истакао да суд није надлежан за тужбу Хрватске зато што у тренутку њеног подношења, 1999. године, тадашња СР Југославија није била чланица УН, нити потписница Конвенције о геноциду, што је нужан услов за надлежност највишег суда УН. СРЈ је поново примљена у УН 1. новембра 2000. године, а Конвенцију о геноциду потписала је годину дана касније.

„Разматрање догађаја у Хрватској стога није задатак овог суда”, нагласио је заступник Србије уз подсећање да се на тој основи Међународни суд правде 2004. године огласио ненадлежним за тужбу Београда против земаља НАТО-а због нелегалне употребе силе током бомбардовања 1999.

СЦГ је, да подсетимо, још 2002. године поднела приговор да Међународни суд правде није надлежан за хрватску тужбу. Суд се, међутим, неуобичајено за његову праксу, огласио тек шест година након подношења приговора.

У хрватској тужби тврди се иначе да је званични Београд одговоран за „етничко чишћење” хрватских грађана као „облик геноцида”, зато што је директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, пре свега, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. Према наводима у тужби, „велики број хрватских грађана био је расељен, убијен, мучен или незаконито притворен, а њихова имовина је уништена”. Хрватска зато тражи да Међународни суд правде прогласи Србију кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце, Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.

Износећи аргументе Србије др Варади је јуче пред петнаесточланим судским већем рекао да је „било починилаца и жртава злочина на свим странама, али да оно што се десило никада није прешло праг геноцида”. Он је такође као важан аргумент Србије изнео податак да Хашки трибунал никога није ни оптужио за геноцид у Хрватској. Као пример злочина над Србима у Хрватској, др Варади је навео операцију „Олуја”, цитирајући налаз Високог комесаријата УН за избеглице да је „у највећем појединачном егзодусу” у лето 1995. године протерано 180.000 Срба. Варади се позвао и на сведочење тадашњег амбасадора САД у Хрватској Питера Галбрајта, на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом, да су се хрватске снаге током „Олује” понашале „криминално”, палиле српску имовину и убијале цивиле, а да је председник Хрватске Фрањо Туђман спречавао повратак Срба.

Намера Србије није, по Варадијевим речима, да негира патње Хрвата описане у тужби из Загреба, нити да су те патње нанели Срби, јер су „ти злочини почињени”, а жртве заслужују поштовање, али та злодела нису геноцид. Он је подсетио и да се председник Србије Борис Тадић јавно извинио хрватском народу за све патње које су му нанели грађани Србије, и да су у Београду у току суђења оптуженима за злочине на Овчари код Вуковара и у славонском селу Ловас, као и да је Србија вратила културна добра Хрватској.

Међутим, ипоред свих аргумената о страдању Срба, (према неким подацима погинуло их је 2.615) Хрватска, према писању „Јутарњег листа” у својој тужби окривљује Србију и за „организовано исељавање Срба у ’Олуји’”. Србија је, наиме, како тврди званични Загреб, крива за вишеструко кршење Конвенције о геноциду „охрабривањем и подстицањем” крајинских Срба на исељавање у „Олуји”.

Главни аргумент Хрватске да је суд надлежан да расправља о њеној тужби, како пише овај лист, биће да је Србија, односно СРЈ правна и политичка наследница СФРЈ. Хрватска је, према речима њиховог правног заступника Ивана Шимоновића, од Међународног суда правде тражила да од Хашког трибунала и власти у Београду набаве нецензурисане стенограме са заседања Врховног савета одбране, Штаба врховне команде и Председништва СФРЈ, јер верују да се у њима налазе кључни докази у прилог одговорности Србије за геноцид у Хрватској.

Ј. Церовина

------------------------------------------------------------

Одустали од тужбе против Црне Горе

Иако је Хрватска подигла тужбу за наводни геноцид против СРЈ, пред судом у Хагу наћи ће се само Србија, али не и Црна Гора као некадашња чланица ове државне заједнице. Хрватска је, према речима Ивана Шимоновића, 15. маја и званично одустала од тужбе против Црне Горе јер је МСП захтевао да се о томе изјасни. Као разлог за такав чин у Хрватској се наводи чињеница да се после одвајања од Србије Црна Гора извинила Хрватима за злочине које су починили Црногорци и ЈНА 1991. године, а изразили су и спремност да макар делимично исплате Хрватској ратну одштету и затражили да Хрватска одустане од тужбе против њих. Одлука да се одустане од тужбе против Црне Горе, како пише „Јутарњи лист”, донета је уз сагласност премијера Иве Санадера и председника Стјепана Месића. Коментаришући овакав потез, лист наводи да би у случају да се остало при тужби, Хрватска морала подићи нову тужбу која би имала мале или чак никакве изгледе на успех, јер „не постоји међународни суд пред којим бисмо могли тужити Црну Гору за разарање и пљачку после напада на Дубровник и Конавле 1991. године”. Садашње међународно право, како се каже, не познаје ни злочин агресије нити је другу државу могуће тужити за неки други злочин, осим за геноцид за шта се окривљује Србија.