Залогај од 855 милиона евра

Коалициони споразум о власти у Београду између радикала, народњака и социјалиста, који је требало да буде потписан јуче, биће потписан сутра. Портпарол Демократске странке Србије Андреја Младеновић је објаснио да због „техничких разлога” није било могуће да овај договор јуче буде потписан, али је прецизирао да су дефинисани текст споразума, принципи рада будуће градске власти и ресори. Ипак, Младеновић је казао да ће текст споразума и подела ресора бити обелодањени тек по потписивању.

Градски одбор СПС-а усвојио је на јучерашњој седници предлог коалиционог споразума са СРС-ом и коалицијом ДСС –НС. Према речима Александра Антића, шефа Градског изборног штаба социјалиста, на јучерашњем састанку одређени су и одборници који ће у наредном периоду представљати социјалисте у градском парламенту.

– Коалициони споразум за формирање власти у главном граду највероватније ће сутра бити потписан – рекао је Антић за „Политику”.

На локалним изборима у престоници коалиција „За европски Београд” освојила је највише одборничких мандата, али ће с обзиром на то да странке најављују да ће на нивоу градских општина следити најављену коалицију на нивоу града (СРС-ДСС-НС-СПС-ПУПС-ЈС), Демократска странка моћи да учествује у власти у седам од 17 градских општина и то у савезу са групама грађана и са Либерално-демократском партијом, уколико прихвати позив њеног лидера Чедомира Јовановића. Независно од ове постизборне математике, ДС и Г17 плус могу самостално да задрже власт само на Врачару где су од 60 освојили 32 одборничка места. Коалиција окупљена око ДС-а моћи ће са ЛДП-ом да формира власт у Новом Београду, Старом граду, Звездари, Чукарици и Савском венцу. После кратких преговора, јуче је у Обреновцу потписан споразум о заједничкој власти ДС-а са групама грађана „Обреновац наш град Светозар Добрашиновић” и „Снага Обреновца”.

(/slika2)„Развијање Обреновца је наш главни циљ због чега су се брзо и на задовољство све три стране договориле групе грађана и ДС. Уколико жели, може да нам се прикључи и СПС”, каже Милорад Грчић, из ГГ „Снаге Обреновца”.

Најзадовољнији после потписивања споразума сигурно су радикали који ће бити на власти у већини општина у Београду. Осим у Земуну, где су владајућа странка осам година, у коалицији са ДСС-ом и социјалистима у следећем мандату владаће и на Палилули, у Раковици, Лазаревцу, Барајеву, Гроцкој и Младеновцу. Вештим преговарањем могли би да обезбеде скупштинску већину и у Сурчину, где ће морати да се договарају са две групе грађана „Народни покрет” и „Покрет за богату општину Сурчин”.

– Преговори о формирању власти у Сурчину ће потрајати до краја недеље када ћемо највероватније потписати споразум са радикалима, са којима смо једино досад и разговарали – најавили су из обе групе грађана.

Једина општина у којој ће партије остати без учешћа у власти јесте Сопот, где је јуче потписан споразум између Групе грађана чији је носилац листе Живорад Милосављевић и групе грађана „Владан Лукић”. Они ће имати 17 од укупно 33 одборника. 

Најнеизвесније је у општини Вождовац. Уколико би власт покушале да саставе демократе и ЛДП, имали би 28 одборника (потребно 29), а исто толико имали би и СРС, ДСС и коалиција око СПС. Уколико не буде договора, у овој општини грађани би могли поново на изборе.

Годишњи буџет Београда од 68,85 милијарди динара, то јест око 855 милиона евра један је од разлога због којег је странкама битно да управљају главним градом. У њему живи више од милион и по гласача, односно петина становништва Србије и око стотину установа којима се управља. Први човек Београда је после председника Републике и председника владе, трећи човек у држави, а према неписаном правилу, и други човек странке. Да власт у главном граду има велики практични и велики симболички значај, оцењује Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, и додаје да се преко Београда купује социјални мир у држави. „Увек је било тако. Београд је привредни, културни, саобраћајни, политички и административни центар, са много ресурса и са значајним уделом бирачког тела. С друге стране, има велику концентрацију привреде, инфраструктуре, културних и других делатности и веома, веома значајан буџет. То је могућност да се контролишу важна добра, пословни простори, велика јавна предузећа. То су и хиљаде места на која странке могу да сместе своје кадрове”, сматра Стојиљковић. 

С обзиром на то да су нижи нивои власти ближи потребама грађана, и резултати партија на власти много боље се виде на локалном нивоу, па је и у том смислу престоница важан плен партија, сматра Стојиљковић. Уколико, међутим, власт на градском и на републичком нивоу не буду чиниле исте странке, он каже да то није уобичајено и да после извесног времена та два нивоа траже усаглашеност у деловању.

И Зоран Алимпић, в. д. градоначелника, сматра да би град лакше функционисао уколико би иста политичка опција била у власти у престоници и у Републици, али и да може нормално да функционише и ако то не буде случај.

„Има доста институција које се налазе у Београду, користе их грађани Београда, а у надлежности су Републике. С друге стране, постоје велика средства која Република усмерава ка граду, али је и поред тога Република мало улагала у град, јер се сматра да Београд има доста пара и да Република не треба да му помаже”, наводи Алимпић.

Односу република–град сличан је однос града и градских општина. Алимпић истиче да општине добијају новац од града, и да за то постоје критеријуми. „То су положај и величина општине, број становника, и други. У том смислу и Земун, где су на власти радикали, функционише исто као друге општине, уз већу толеранцију према уличној продаји, нелегалној градњи, постављању киоска”, истиче Алимпић.