Номади из Велса у Хумској

Партизан вечерас у 21 час дочекује Номадсе с предношћу од 1:0 из Велса. У куп утакмицама победа у гостима значи пролаз даље, али то није увек тако, чак и кад је противник аутсајдер. Пример не треба ни дуго, ни далеко да се тражи, јер је управо његов супарник потврда за то.

У прошлом колу изгубио је код куће од Килмарнока 2:1, а у реваншу, у Шкотској, победом од 2:0 несумњиво је олакшао посао „црно-белима” на старту у Европи, али их и натерао да буду обазриви. Они су то и били, можда и више него што треба, у Рилу.

Целу недељу су посветили томе да у реваншу, у Хумској, буду не само бољи од тима из Конахс Кија, него и од себе, то јест од онога што су показали у окршају у Велсу. У то је уверен и тренер Саво Милошевић, који је избројао да су његови фудбалери на претходне две утакмице (у Инђији и Рилу) шутирали 47 пута, а противници два пута и то је један од разлога што је задовољан игром свог тима. Не и његовом тренутном формом, јер је тек почетак сезоне.

„Црно-бели” на основу досуђених прекршаја наглашавају да је велшки тим био превише агресиван. Њихов тренер је и ту изнео податке – они 27 фаулова, а Партизан 13. Дабоме, могао је и његов тим више, али није, јер прекидање игре и одговара супарнику.

Велшани се надају да у Београду могу да дају један гол, а колико ће да приме то је већ друго питање. Домаћину, разуме се, није ни на крај памети да чува резултат, али на претходне две такмичарске утакмице, обе у гостима, постигао је само по један гол.

За вечерас се нада да му наруку иде и то што је његово игралиште прекривено новом травом. То би требало да му омогући бржу игру, него што је то било у Рилу, а и неупоредиво бољу контролу лопте.

Партизану је у Велсу била препуштена потпуна иницијатива. Он није умео или му околности нису допустиле да је потпуно искористи, тако да Конахс Ки не долази у Београд помирен са судбином.

Разуме се, „црно-белима” је најважније да прођу у треће коло квалификација за Лигу Европе, где следи двобој с успешнијим из сусрета Олимпија – Малатија (у Турској је било 2:2), али је важно и да игра буде кудикамо боља него пре седам дана.

За опрез против непознатог противника и то још на преласку из припремног раздобља у такмичарску сезону може да се има разумевање. Али и да се после тога види неко побољшање у игри.

Партизанова одбрана у Инђији и Рилу могла је два-три пута да буде присебнија, али је у целини гледано, испунила оно што се од ње очекује. Везни ред је, што се тиче његове помоћи одбрани, у та два-три пута могао да буде од веће користи. Додуше, схватљиво је и да за 90 минута мора да буде неки тренутак када попусти пажња.

Против оваквих супарника, какви су Инђија и Номадси, више се очекује од градитеља игре. На почетку домаће сезоне у томе се истакао Тошић, чијим је поготком Партизан и освојио прва три бода у новом првенству. На почетку сезоне у Европи „црно-бели” нису имали таквог играча на терену. Сума, на пример, који је у Инђији био врло запажен, у Велсу се прилично брзо „изгубио” – у почетку је нешто и покушавао, али како је време одмицало све је мање имао замисли.

Нападачи, нарочито у Велсу, нису били при шуту. Садик је олако пропустио да искористи поклон, који је добио кад је противнички голман испуцао лопту, а Ожеговић је у другом полувремену почео предузимљиво, међутим, било је то безопасно по гол.

„Црно-беле” је озарио Шћекић, чији задатак није да даје голове, него да зауставља противничке нападе. Увек је добро да и неко из другог плана буде стрелац, али би нападачи требало много више да задају главобољу противнику, него што су то Партизанови успевали у Велсу.

Зато „парни ваљак” вечерас треба да покаже да може да прегази препреку каква је екипа Конахс Кија, а и да има игру, којом ће бити кадар да уклони с пута и јаче мегданџије од Номадса.