Стална брига о здрављу миграната

Мишљење да мигранти могу да донесу домаћину неке нове заразне болести је мит, јер ће, на пример, еболу пре да донесе туриста него избеглица. У Европи се већ дуги низ година лекари боре са заразним болестима као што су туберкулоза, ХИВ/АИДС, хепатитис, морбиле и рубеоле што значи да ове болести опстају независно од миграција. Овим речима др Маријан Ивануша, нови шеф Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, у изјави за „Политику” појашњава да је предрасуда да ови људи могу донети опасне болести у нашу земљу, што је уврежено мишљење међу грађанима.

СЗО има улогу да на глобалном нивоу прати стање у свим земљама и у случају потребе алармира надлежне институције да на време реагују.

Имунизација је, додаје он, приоритет у здравственој заштити, као најефективнија и најефикаснија мера примарне превенције заразних болести. Јер, у 21. веку свако дете има право да живи без болести које се могу спречити вакцинама, али та обољења и даље представљају значајну претњу у европском региону СЗО.

– Мигранти и избеглице су попут нас, само што пролазе кроз веома тешко животно искуство. Већина је прешла хиљаде километара у тешким условима, и с обзиром на то у просеку су у доброј физичкој кондицији и релативно доброг здравља. У току путовања, наравно, могу бити изложени ризику од болести и повреда, па и изузетном стресу, што су ствари којима треба посветити посебну пажњу – додаје др Ивануша.

Најчешће забележене инфективне болести које су мигранти пријављивали у Србији биле су акутне респираторне инфекције, гастроинтестинална обољења, шуга и вашљивост. Вакцинација малолетних миграната спроведена је у 19 центара за смештај, укључујући и пет центара за смештај малолетних миграната без пратње. У складу са узрастом и претходним вакциналним статусом, апликовано је више од 4.000 доза цепива. Вакцинација је спроведена против малих богиња, заушки, рубеле, дифтерије, тетануса, дечје парализе и хепатитиса Б.

Како истиче прим. др Верица Јовановић, в. д. директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, имајући у виду да је имунизација у већини прихватних центара организована неколико пута са планираним временским размаком, поједина деца у овој популацији су потпуно заштићена против одређених заразних болести. У првој половини ове године „Батут” је у сарадњи са заводима за јавно здравље и домовима здравља спровео имунизацију 1.340 малолетних миграната који су боравили у центрима за азил и транзитно-прихватним центрима.

– Србија се помиње као добар модел за друге земље у окружењу кад је реч о здравственој заштити миграната. Узимајући у обзир да је кроз Србију прошло стотине хиљада људи и да је у сваком тренутку више хиљада боравило у колективном смештају, ниједног тренутка нисмо се суочили са озбиљном епидемијом. Добра сарадња са међународним партнерима омогућила је да мигранти од почетка мигрантске кризе имају приступ услугама здравствене заштите као и сви други грађани. Нама је циљ да те услуге буду квалитетне и доступне. На почетку смо сарађивали и са бројним невладиним организацијама које су помагале да се услуге у мигрантским центрима пруже на језицима самих миграната. Током времена ојачали смо своје капацитете и сада смо у могућности да пружимо услуге и без подршке партнера – наглашава др Весна Књегињић, помоћница министра здравља, и додаје да се константно ради на здравственој едукацији миграната да би се предупредили ризици које носи избеглички положај, као што су живот у колективу, велике животне промене, дуга путовања, искуство насиља...

Задовољни одзивом за вакцинацију деце

Према подацима из 2018. године, обухват вакцинацијом свим вакцинама у Србији већи је него у 2017. години. Регистрован је пораст имунизације против малих богиња, заушака и рубеле (ММР). Обухват вакцинама ММР-а у другој години живота износи 93,4 одсто, чиме се наша земља приближава заштитном нивоу од 95 одсто, који штити од епидемијског ширења болести. У окрузима који су имали најмањи обухват достигнута вредност колективног имунитета је већа од 95 одсто: у Београду је 98,7 одсто, а у Нишавском округу 95,4 одсто. Ревакцинација деце овим цепивом пре уписа у први разред основне школе има обухват од 91,6 одсто.

– И планирана имунизација у Србији против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип Бе комбинованом петовалентном вакцином спроведена је са обухватом од 94,7 одсто. Активна имунизација против хепатитиса Бе у првој години живота спроведена је са обухватом 90,3 одсто – нагласила је др Верица Јовановић.